film

ТРЕБИЊЕ │ Пројекцијом филма „Бранио сам Младу Босну“, сценаристе и редитеља Срђана Кољевића, у Требињу вечерас завршава 3. Фестивал медитеранског и европског филма.

Копродукцијски филмски пројекат Србије и Републике Српске о суђењу младобосанцима, те професионалној части и храбрости младог адвоката Рудолфа Цистлера, службеног браниоца атентатора на Франца Фердинанда, реализован је прошле године, а поводом стоте годишњице од Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата.

Након свечаног затварања и главне пројекције, која почиње у 20:30, љубитељи филма моћи ће да погледају и остварење „Халоа – празник курви“ Лордана Зафрановића, а у оквиру фестивалског програма посвећеног лауреатима „Златног платана“, међу којима је од ове године и Неда Арнерић, главна улога у Зафрановићевом филму.

Приче о моралним величинама неопходне нашој моралној оскудици

Аутор филма „Бранио сам Младу Босну“ Срђан Кољевић на фестивалској прес конференцији у Галерији Културног центра рекао је данас да је филм рачунао на успјех међу публиком због увијек привлачне форме „судског филма“, који притом о Сарајевском атентату прича из другачијег, онеобиченог угла – „из визуре браниоца по службеној дужности“.

koljevic Продуцент Зоран Јанковић, редитељ Срђан Кољевић и умјетнички директор фестивала Пеђа Милојевић

„Ово је и прича о индивидуалној храбрости Рудолфа Цистлера, који упркос погибељним околностима и по цијену да буде линчован - одлучно брани Гаврила Принципа и младобосанце. У времену када мањкамо са људима принципијелности и моралне вертикале, овакве узорите приче су заиста инспиративне и потребне“, каже Кољевић.

Кољевић истиче да је додатни мотив за писање сценарија и снимање филма била и потреба да се поводом важног јубилеја да одговор на „нагомилана погрешна тумачења и манипулације у вези са Сарајевским атентатом“.

„Важно је рећи да сам сценарио писао на основу документарних извора, примарног историографског значаја – значи, стенограма са суђења, књига и свједочанстава тужиоца у процесу, те браниоца по службеној дужности Адолфа Цистнера, као и записа и сјећања Јованке Чубриловић и сачуваних писама младобосанаца. Дакле, нисам измишљао ријечи – био сам у прилици да ликовима омогућим да говоре својим ријечима и језиком“, рекао је Кољевић.

Дружење са филмским ауторима – посебна чар фестивала

Умјетнички директор Фестивала медитеранског и европског филма Пеђа Милојевић оцијенио је на завршној прес конференцији да је треће издање филм феста у Требињу „још један корак напријед у напорима да фестивал прохода“ и нађе своје мјесто међу Требињцима.

Уз двадесетак одгледаних остварења публици омиљене домаће продукције, али и новије медитеранске и европске кинематографије, посебна чар филм фестивала је, додаје Милојевић, што је требињска публика имала прилику да поздрави и бројне филмске ауторе, штавише - и да се непосредно дружи са њима.

projekcije

„Сви наши гости, укључујући и оне из иностранства, истицали су да им се посебно свиђа тај концепт непосредности на фестивалу, на којем смо стално инсистирали - да филмски аутори и публика могу да се друже не само на пројекцијама, већ и да скупа пију кафу и непосредно разговорају. А публика, поготову што смо са пројекцијама изашли вани, на љетну сцену Културног центра – фестивал је подржала на прави начин, добрим реакцијама и одличном посјетом“, истиче Милојевић резимирајући у име организатора треће издање требињског филм фестивала.

Захваљујући најављеној техничкој модернизацији биоскопа Културног центра, наредни, четврти фестивал, каже он – и на плану техничких стандарда требало би да буде на значајно вишем нивоу.

Фестивал су организовали Културни центар Требиње, београдски Танграм центар и Алпе-Адриа културна мрежа, а под покровитељством Министарства просвјете и културе РС, Града Требиња и Управе за дијаспору Србије, те подршку Електропривреде РС и Хидроелектрана на Требишњици.
Р.С.