ГОРЊИ ХОРИЗОНТИ – Шта Херцеговини доноси највећи хидроенергетски пројекат?

Када су Кинези дошли на подручје источне Херцеговине да осмотре терен и добију све потребне информације о пројекту “Горњи хоризонти“ за чије финансирање и изградњу су заинтересовани, све су обишли и саслушали, а потом питали “Све уреду, али гдје вам је вода?“

Пошто су домаћини објаснили да је вода испод земље и да ће се појавити зими, те у детаље представили пројект “Горњи хоризонти“ који је започет још педесетих година прошлог вијека, кинески инвеститори вратили су се поново.

И јавност у БиХ, чини се, јако мало зна о “Горњим хоризонтима“, а оно што се до сада могло чути биле су углавном негативне и површне оцјене у којима никад струка ни инвеститори нису дали своју страну приче.

Представници  кинеске компаније “CWЕ“ боравили су ових дана у Херцеговини, гдје су с представницима ХЕ “Дабар“ обавили завршне преговоре око понуде за изградњу ове хидроелектране која је најважнији енергетски објекат у систему “Горњи хоризонти“.

“CWE“ је једна од водећих компанија у свијету у области хидроенергије, а како дознајемо, дали су понуду по принципу “кључ у руке“ с роком изградње од четири године. О овој понуди ускоро ће посљедњу ријеч дати Влада Републике Српске.

Изградња ХЕ “Дабар“ коштаће готово 400 милиона марака, а радови на овом пројекту почели су 1. септембра 2016. године. Република Српска, односно Хидроелектране на Требишњици (ХЕТ)  већ су уложили значајна финансијска средства за реализацију пројекта ХЕ “Дабар“, у оквиру чега су уговорени и започети радови на изградњи тунела, путева и других објеката.  Цијели пројект “Горњи хоризонти“ коштаће више од милијарду марака.

Негативна кампања

Концепција система “Горњи хоризонти“ је постављена 1953. а реализација започета 1956. Концепција се заснива на великом водном потенцијалу и каскадном распореду карстних поља чији географски положај омогућује да се вода што дуже задржи на површини и оптимално користи од кота 900 мнм до нивоа мора. По концепцији, ширини обухвата и циљевима ради се о једном од највећих интегралних развојних пројеката највишег нивоа значајности, са бројним економско – развојним, социјалним, енергетским, водопривредним, еколошким, урбаним и другим циљевима.

Уз “Бук – Бијелу“ на подручју бивше државе “Горњи хоризонти“ су били означени као најзначајнији неискориштени хидропотенцијал.

Пројектовање је тада повјерено Енергоинвесту из Сарајева уз сарадњу са Заводом за водопривреду и другим еминентним пројектантским и истраживачким организацијама из Сарајева и Југославије. Концепцију система су подржале све општине источне Херцеговине а успостављена је сарадња и са општинама и водопривредним институцијама из Републике Хрватске.

Откако се задњих пет – шест година гласно почело говорити о поновном покретању овог пројекта тако су се у јавности почела и бројна оспоравања. Еколошка удружења из долине Неретве, али и неки посланици у Сабору Хрватске водили су читаве кампање против “Горњих хоризоната“  тврдећи како ће тај пројекат угрозити цијелу долину Неретве и од ње направити слану пустињу, јер се, по њиховим наводима, вода из слива Неретве насилно преводи у слив Требишњице те тиме угрожавају извори Буне, Бунице, Брегаве, као и велики број извора у долини Неретве, Хутово блато, па чак и Малостонски залив.

Нема штетног утицаја

Др  Петар Милановић, професор који је значајан дио свог радног вијека посветио изучавању овог подручја у Херцеговини и који је најпозваније име које може говорити о овој теми апсолутно одбацује тврдње о негативном утицају система “Горњи хоризонти“ на долину Неретве и југ Хрватске. Поставља питање како “Горњи хоризонти“ могу утицати на заслањивање Неретве, ако још није ни почела њихова градња, али и даје одговоре утемељене на научним истраживањима.

Професор Милановић који је предавао хидрогеологију крша на мостарском Грађевинском факултету наводи како су “Горњи хоризонти“  прије свега водопривредни пројекат усмјерен на одбрану од поплава, наводњавање, производњу хране и водоснабдевање док је енергетика важна компонента која треба да омогући реализацију свега набројаног. Поред тога, напомиње он,  важна компонента овог дијела пројекта ХЕТ-а је повећање минималних протицаја кроз урбани дио Стоца, што истовремено доноси нове количине воде у Парк природе “Хутово блато“ у сушном периоду. Такође је предвиђено да се уради прикључак на тунел Фатница – Билећа и изгради канал (вјештачка ријека) кроз Билећко поље са обавезом да у вегетационом периоду минимални протицај буде 1.5 кубик у секунди.

“Пројектом ‘Горњих хоризоната’ предвиђено је и дјелимично превођење вода (око 30%) које припадају сливу Неретве (Буне, Бунице и Брегаве) у већ изграђени дио система и преко Поповог поља и Компензационог базена Свитава ове воде се враћају у Неретву. Воде се преводе у кишном периоду године и на тај начин смањује или елиминше опасност од поплава, док у сушном периоду воде за превођење нема. Сва три тока (извора) располажу дијеловима сливова који не улазе у биланс вода ‘Горњих хоризоната’ па се на њих не може утицати изградњом планираних објекта. Бројне анализе су показале да утицај овог превођења не нарушава режим истицања на Буни, односно да је занемарив. Протицаји Бунице и Брегаве се знатно смањује у периоду великих и средњих вода док у сушном периоду нема утицаја или је занемарив“, објашњава др Милановић. Истиче да минимални протоци на овим врелима ни у ком случају нису угрожени.

Даље, каже да ће вода која ће у сушном периоду  бити акумулирана у двије акумулације на нивоу невесињског хоризонта имати прије свега водопривредну намјену, односно наводњавање и одржавање протицаја кроз Столац.

“У природним условима када је сушни период истицање на врелима Брегаве је око 450 л/с, али због порозног корита до Стоца опстане 100 до 150 л/с па је кроз урбано подручје течење воде једва примјетно. Због тога пројект предвиђа техничка решења којима би се смањило губљење воде дуж корита, а у сушном периоду омогућило довођење додатних количина тако да минимални протицаји никад не буду мањи од 1,5 до 2 кубика у секунди што је знатно више од садашњих минималних протицаја. Воде које пониру у кориту Брегаве низводно од Стоца истичу дуж обода Деранског Блата. На тај начин ће се доток вода у Парк природе “Хутово Блато“ вишеструко повећати у сушном периоду“, тврди професор.

Он подсјећа да су  на основу истражних радова, мјерења и анализа, од 1985. године до сада,  разне институције и аутори урадили већи број елабората и математичких модела који недвосмислено подржавају реализацију овог пројекта.

“Бројне хидролошке и хидрогеолошке анализе и математички модели су поуздано доказали да опасност од пресушивања Буне, Буниц и Брегаве не постоји. Да је постојала и најмања сумња у ту могућност о Горњим хоризонтима се не би размишљало“, наглашава др Милановић.

Напомиње и како је десеточлана стручна комисија федералног Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске истраживала утицај који изградња овог система може да има на режим вода у ширем подручју, те није оспорила даљу реализацију „Горњих хоризоната“.

Седам електрана

Директор ХЕ “Дабар“ Жељко Зубац подсјећа како цијели пројекат покренут још 50-тих година прошлог вијека, те да су у првој фази урађене хидорелектране на Требишњици, те ХЕ Дубровник.

“Током изградње пројекат је еволуирао у правцу што равномјернијег доприноса развоју читаве Херцеговине уз подједнаку заштиту водних ресурса и животне средине у сваком дијелу ове регије, па је првобитна концепција допуњена са електранама ХЕ Требиње II и ПХЕ Чапљина. Као дио прве етапе била је започета  изградња ХЕ Дубровник II. Друга етапа развоја тог пројекта, под називом ‘Горњи хоризонти’, започета је изградњом тунела Дабарско поље – Фатничко поље (пуштен у погон 1986.) и Фатничко поље – акумулација Билећа (пуштен у погон 2006.). Слиједе финализација друге етапе којом се Хидросистем Требишњица проширује на остале планиране објекте на Горњим хоризонтима, од којих су највећи акумулације ‘Заломка’ и ‘Невесиње’ и хидроелектране: ХЕ  Невесиње, ХЕ Дабар и  ХЕ Билећа“, објашњава Зубац.

Он напомиње да су испуњени сви потребни увјети и испоштовани европски и свјетски стандардима када је у питању заштита околине.

“Урађена је Студија заштите животне средине у складу са свим стандардима, на основу које је добивена еколошка дозвола. Знамо да је иста била предмет и судског процеса, али је и на суду потврђено да нема никаквих негативних утјецаја на животну средину“, каже Зубац.

Он објашњава како је Херцеговина типично карстно подручје са највећом количином падавина у Европи, богато подземним водама.

“Подручје Источне Херцеговине је вјековно водило битку за ‘воду и против воде’. У кишном периоду вода је плавила велике површине, док је љети нестајала дубоко у поџемљу. Градњом хидросистема Требишњица и Горњи хоризонти постиже се основни циљ – задржати што више воде што дуже на површини како би омогућили кориштење исте за различите потребе – водоснабђевање, наводњавање, енергетика, туризам“, истиче Зубац.

Он напомиње да су “Горњи хоризонти“ највећи је интегрални развојни пројекат у овом дијелу Европе, те да га чини седам електрана са шест акумулација које су међусобно повезане тунелима и каналима.

Позитивни ефекти

Најангажованији човјек на пројекту “Горњи хоризонти“, посланик у Народној скупштини Републике Српске и извршни директор за производњу и техничке послове у Хидроелектранама на Требишњици (ХЕТ) Илија Таминџија тврди да не постоји ниједан аргумент који говори да “Горњи хоризонти“ угрожавају било шта у сливу Неретве.

„Штавише, имају позитивне ефекте, јер у режиму малих вода оплемењује изворе истих, а у режиму великих вода задржавањем одређене количине вода у “Горњим хоризонтима“ онемогућавају се поплаве. Све  приче које смо до сада слушали биле су популистичке и нису биле засноване на стручним мишљењима тако да их можемо посматрати  с једне стране и као злонамјерне, усмјерене у смислу спречавања развоја овог дијела Републике Српске“, истиче Таминџија.

Он напомиње да су “Горњи хоризонти“  добили све потребне дозволе у бившој држави и да је пројекат прошао ревизију свих тадашњих најјачих имена и стручњака из наведене области

“И никада нико из струке није изнио негативан утицај ‘Горњих хоризоната’ на било шта низводно“, додаје Таминџија.

Наглашава да су ‘Горњи хоризонти“ пројекат који треба оживјети и препородити источну Херцеговину, али имати позитивне ефекте на цијелу регију, па и на сусједну Хрватску, јер се повећаним обимом вода јавља потреба изградње ХЕ “Дубровик 2“.

Завршетком само прве електране ХЕ “Дабар“  биланс производње ХЕТ-а ће се  повећати близу 50 посто,  а завршетком изградње цијелог пројекта “Горњи хоризонти“ хидросистем Требишница ће бити један од квалитативно најјачих хидроенергетских система у овом дијелу Европе.

Уз количине струје и новац који ће источнохерцеговачке општине добивати  за накнаде за потопљено земљиште и водни допринос, “Горњи хоризонти’ донијеће и на стотине радних мјеста у Херцеговини.

Кључни објекти система Горњи хоризонти

  • акумулације у Невесињском пољу:

– акумулација Невесиње на профилу Пошћење и акумулација Заломка на профилу Риља;

  • ХЕ Невесиње која користи воде акумулације Заломка и упушта их у акумулацију Невесиње
  • ХЕ Дабар која користи воду из акумулације Невесиње и преводи воде ријеке Заломке у Дабарско поље;
  • канал кроз Дабарско поље;
  • деривациони тунел који повезује Дабарско и Фатничко поље
  • канал кроз Фатничко поље,
  • деривациони тунел који повезује Фатничко поље са Билећком акумулацијом
  • „ХЕ Билећа“

Зашто Неретва заслањује?

“Што се тиче утицаја Горњих хоризоната на заслањивање Неретве до Чапљине, о чему се прича годинама  ту нема потребе за било каквим стручним објашњење. До сада ни једна акумулација, ни једна брана и ни једна електрана које су предвиђене пројектом Горњих хоризоната није изграђена и још ће проћи доста времена да се ови објекти заврше и буду у функцији. Према томе узроци заслањења, које је несумњиво, су други а посљедица су природних и антропогених фактора. Већи дио делте Неретве је незнатно изнад нивоа мора и под утицајем је колебања нивоа мора што има утицаја и подручје ван самог корита Неретве па чак и на неке изворе по ободу Неретванске долине. Дно Неретве је испод нивоа мора. То зна сваки становник делте Неретве. Један од могућих узрока заслањења, помиње З. Барбалић, из Завода за хидротехнику у Сарајеву у чланку ‘Утицај изградње компензационог базена Свитава на рјешавање водопривредних проблема доње Неретве’ (1978). Интензивна експлоатација шљунка од Метковића до Габеле за више од 20 пута премашује количину шљунка коју Неретва доноси па долази до продубљивања корита што погодује њеном кориштењу за пловидбу. Али питање је како то утиче на продор слане воде узводно. Колико знам рађена су бројна истраживања и осматрања на ту тему па треба приказати резултате. Једно је сигурно да Горњи хоризонти до сада нису ни могли да утичу јер још не постоје“, објашњава професор Милановић.

Извор: Радио Невесиње