Хоће ли најављеним измјенама закона, коначно бити уведена диференцирана стопа ПДВ-а?

БиХ би у овој години требало да добије нови закон о индиректном опорезивању. У нацрту је планирано да порез на додату вриједност остане као и до сада 17 одсто. Међутим, постоје одређени приједлози да би требало увести најмање двије стопе ПДВ-а. Шта би то значило за грађане са нижим примањима и да ли би то осиромашило државне касе?

БиХ је у много чему посебна у односу на друге земље региона и Европе, па тако и по пореској стопи. Док у већини земаља постоји разлика у висини опорезивања, примјера ради луксузне робе и основних животних намирница, стопа пореза на додану вриједност код нас је јединствена за све – 17 одсто. Грађани сматрају да би је требало умањити, барем за храну.

Ако је судити по новом закону о ПДВ-у, који је у припреми, жеље грађана неће бити услишене.

Ратко Ковачевић, порптарол УИО, истиче да водеће финансијске организације препоручују свим земљама у свијету да се иде у правцу јединствене стопе која неће бити велика као што је у БиХ.

Највећу стопу у Европи има Шведска – 25 одсто, али осим ове опште увела је и још двије, ниже, за одређене производе. По општој стопи парира јој Хрватска, али постоје најаве да ће је умањити за један проценат сљедеће године. Наши западни сусједи, такође са нижим стопама опорезују много производа, као и Србија. Диференцирано опорезивање је и у Луксембургу, али највише 17 одсто.

Премијер Српске сматра да треба направити разлику у опорезивању између луксуза и основних животних намирница.

„Тај пакет животних намирница треба да буде опорезован са мањом стопом него што је 17 одсто. Не може бити исто опорезовати фићу и мерцедеса“, каже Вишковић.

Ипак, поједини економисти су скептични. Горан Радивојац професор на Економском факултету у Бањалуци каже да у БиХ немамо довољно увоза луксузне робе нпр. аутомобила.

„Тачно је да се увезу 3-4, али од тога не може бити пуно ефекта“, додаје Радивојац.

Промјена ПДВ стопе значила би и додатно оптерећење за пословну заједницу због увођења нових образаца, али и захтјеван посао за Управу за индиректно опорезивање јер је УИО потребно одређено вријеме за припрему, а то подразумијева изградњу новог информационог система.

Економисти мишљења да би увођење више ПДВ стопе у друштву какво је наше повећало малверзације и појаву црног тржишта што предсједник Владе Српске не признаје као разлог, додајући да институције само треба да раде свој посао.

У Луксембургу, гдје је просјечна плата око 8.000 марака, а најнижа 4.000, најскупља роба опорезована је са 17 одсто. Исто колико је и јединствена стопа ПДВ-а у БиХ гдје је просјек зараде радника скоро 9,5 пута мањи него у овој развијеној европској земљи.

РТРС