Исијава виртуелна мржња

internet mrznja

БАЊАЛУКА │ Друштвене мреже, портали и различити интернет сајтови затровани су преко коментара појединаца и група говором мржње и вулгарним изражавањем, те се поставља питање да ли се то одражава на реалну (офлајн) сферу и вуче ли коријене из ње или се ради само о дегутантним ставовима појединаца.

Ружне коментаре стављају под све, од политичких састанака, обиљежавања страдања жртава, спортских утакмица, па чак и под временску прогнозу или бенигне вијести које својим садржајем у себи немају ништа „спорно“ што би некога могло „испровоцирати“ на неприкладно изражавање.

У намјери да провјеримо да ли мржња из виртуелног свијета има своје поријекло у стварним друштвеним односима у БиХ, или се ради о „одушку“ који нема везе с реалношћу, обратили смо се стручњацима и новинарима. Мишљења су подијељена – од оних који сматрају да се ради о појединцима који не одражавају ширу друштвену свијест, па до оних који мисле да се ипак ради о виртуелизацији стварних тежњи, порива и размишљања.

Соња Станчић, психолог, тврди да се на основу узорка коментара са интернета не може ставити знак једнакости с остатком друштва.

„То је само мали сегмент људи који често немају храброст да се суоче са својим проблемима. Многи друштвене мреже и интернет користе да би се показали другачијим или бољим у односу на оно што можете примијетити кад те људе упознате у стварном животу. Многи од њих кроз своје коментаре пројектују слику о себи да су нешто што у стварном животу никад не могу бити“, истакла је она.

Александар Трифуновић, уредник портала „Бука“, сматра да су коментари одраз нашег друштва.

„Политички говор у нашем друштву никад није био говор помирења, разума, толеранције. То су искључиво монолози и тај модел понашања који је дозвољен сели се у виртуелну сферу, гдје с пуно мање одговорности само продубљују ту већ постојећу културу монолога и ‘закуцавају’ постојеће стање“, рекао је он.

Истиче да је проблем и у држави која не санкционише говор мржње на интернету, иако је то кривично дјело, те да се оставља самим порталима да ли ће, као „Бука“, настојати уклањати негативне коментаре и тиме посредно преузимати на себе одговорност модерирања, или остављати их и тиме повећавати посјећеност, односно економску добит.

„Осим тога, ако почнеш да модерираш, онда ћеш постати досадан јер се код нас управо таква врста коментара тражи“, рекао је Трифуновић.

Станчићева упозорава на још један феномен – да вулгарни коментари испод иначе добрих и квалитетних текстова остављају подсвјесну перцепцију код читаоца који их често прихвата заједно с текстом у формирању мишљења.

„Лично не читам коментаре и не бих вољела да они постоје у медијима јер не доприносе јавној слици, не чине ништа добро осим што показују да поједини људи, нажалост, имају озбиљне психичке, психолошке или друге потешкоће. Увођење коментара јесте био један вид демократије новог начина рада медија, али су озбиљни свјетски медији након озбиљних психолошких, социолошких и антрополошких истраживања закључили да то ипак није корисно и одустали су од тога“, рекла је она.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла, слаже се са Станчићевом да многи коментатори своју слабост и лицемјерство доказују „храброшћу“ на друштвеним мрежама и коментарима јер им се гарантује одређена анонимност.

„Врло често они се додворавају средини у којој се налазе и можда је то и један од разлога што наше друштво јесте у дубокој моралној кризи“, нагласио је он.

Мишљења је да тим негативним трендовима доприноси незапосленост великог броја људи, који немају одговорност или обавезе којима би се посветили.

Трифуновић истиче да су свјетски трендови јасни – већина их напушта концепт пуштања свих коментара испод текста и тражи да сваки коментатор остави своје податке у редакцији.

И Станчићева истиче да свјетски медији ради одбране свог угледа и угледа аутора текстова прибјегавају забрани увредљивих коментара.

Шехић истиче да већина грађана БиХ, ипак, није у свом свакодневном понашању на нивоу вулгарних и неодговорних интернет коментатора.

„Људи имају много боље односе, срдачне односе на личном нивоу и пуно су одговорнији од оних који се појављују на нашој јавној сцени. Током поплава се показало да су људи похрлили једни другима да помогну. Исконски постоји у овим људима осјећање када треба помоћи комшији у невољи“, рекао је он.
Независне