Историјска шанса на коју СТАРИ ГРАД чека деценијама: НАРЕДНЕ ГОДИНЕ КРЕЋЕ ИСКОПАВАЊЕ ХЕНДЕКА

ТРЕБИЊЕ │ Стари град у Требињу требало би да буде нови препознатљиви симбол и туристички најатрактивнија урбана зона града, по завршетку обимних реконструктивних захвата које је омогућила донација Влада Србија у износу од 4.000.000 КМ.

У Градској управи кажу да спремају рјешења која би на најбољи начин искористила архитектонски потенцијал најстаријег градског језгра Требиња, као историјске амбијенталне цјелине, што би радикално и трајно промијенило изглед центра Требиња – али и значајно унаприједило туристичке перспективе нашег града.

Начелник Одјељења за просторно уређење Марко Рикало за Радио Требиње каже да су се донацијом Владе Србије први пут стекли услови да се Требиње ухвати у коштац са оним од чега су све пређашње генерације бјежале – питањем Старог града, које је уједно и проблем ако остане запуштен колико и изузетна шанса ако се за овај простор нађу квалитетна рјешења.

„Наш Стари град је у Републици Српској најпотентија историјска архитектонска цјелина, која може постати европска и свјетска дестинација, колико год нама то данас звучало непојмљивим. У том смислу, много је вреднији од, рецимо, бањалучког Кастела. Бјежало се од тога јер је недостајало храбрости и одлучности, али морамо искористити раст популарности Требиња, правити нове садржаје, да се не би десило – да свако чудо има своје вријеме и да ће и то вријеме Требиња проћи“, каже Рикало.

Око хендека још много питања без одговора

Рикало за Радио Требиње каже да ће највећи дио средстава из донације Владе Србије бити инвестиран у најсложенији дио подухвата – ископавање и обнову хендека око бедема Старог града.

„Хеднек би употпуности промијенио изглед центра града, с тим што би у догледно вријеме повукао са собом и потребу да се уради оно што, вјерујем, сви ми Требињци сањамо – да се читав ужи центар града претвори у пјешачку зону“, истиче он.

Рикало напомиње да се у сарадњи са домаћим архитектима и стручњацима из надлежних институција за заштиту споменика Републике Српске и БиХ већ ради на дефинисању пројектног задатка. Крајем децембра ове или почетком јануара наредне године биће расписан и тендер за израду пројектне документације за хендек, која би требало да кошта између 50.000 и 100.000 КМ.

Испиративни цртежи Старог града са хендеком архитекте Нинослава Илића

Први радови на откопавању хендека очекују се у наредној години, вјероватно по завршетку туристичке сезоне. Колико ће коштати – због обима и сложености радова то још нико не може процијенити, наглашава Рикало.

Извјесно је да ће у срцу града бити отворено до тада невиђено градилиште. Грађани, посебно власници објеката у центру, појашњава он, мораће се наоружати стрпљењем – а неимари озбиљним припремама како би ови замашни захвати прошли што безболније по свакодневно фукционисање живота.

Овај храбар и веома захтјеван подухват изгледа и као пут у непознато, који са собом отвара низ питања на које се одговори могу добити тек када се они који треба да их ријеше у проблем добрано упусте.

„Пројекат хендека за себе веже и питање нове регулације саобраћаја у центру града, јер ће хендек потпуно затворити неке улице. Друго, морамо да видимо на који начин да ријешимо проток воде кроз хендек, хоће ли или неће бити потребне хидрауличне пумпе /у вријеме ниског водостаја ријеке/. Сам центар града је својеврсни споменик под заштитом државе и питање је – на који начин је могуће изводити и какве захвате на овом простору. Врло мало података из архива имамо о томе како је тај хендек уопште изгледао, што захтјева и одређена археолошка истраживања, која, с друге стране, не смију да трају дуго, јер смо добили новац – и морамо дјеловати“, појашњава Рикало.

Напомиње и да ће динамика и вриједност радова зависити и од тога – да ли је хендек, како се за сада само надају, већ обложен каменим плочама и да ли ће бити потребне озбиљније санације доњих дијелова бедема, оних који су сада испод земље…

Истовремено, радиће се и на поплочавању улица и тргова кастела – што ће Градска управа настојати да затвори властитим средствима, те санацији преосталог дијела бедема, који би најпосле требало да добије и освјетљење.

Посебна пажња, додаје Рикало, биће посвећена простору Трга Травуније, који је посебно потентан да буде један од градских симбола и чији архитектонски садржај ваља квалитетно осмислити.

Након тога, слиједи још један сложен изазов – реконструкције објеката у кастелу који су углавном у приватном власништву…

Мотивисати људе да у пројекту препознају свој интерес

Рикало истиче да врло прагматично зазвуче приједлози неупућених да Град Требиње посебним одлукама просто натјера власнике објеката на неопходне рекоструктивне захвате према захтјевима регулационог плана за Стари град – али је проблем што такви приједлози немају законско покриће.

Град нема право да улази у приватну имовину без сагласности власника, а проблем додатно компликује чињеница да постоје објекти и са више власника, који ни међу собом нису ријешили имовинске односе.

Једино што Град у овом случају може да предузме темељи се на увјерењу да ће туристичка валоризација најстаријег урбаног језгра Требиња значајно повећати и вриједност некретнина, те да ће тај економски моменат мотивисати власнике да ураде најбоље у свом интересу.

„Све што се у Старом граду уради на своју руку и како не треба – најпосле ће опет највише коштати људе који тамо имају некретнине. Од цијелог овог пројекта они ће имати и највеће бенефите. То је нешто што свима њима мора бити јасно. Они морају бити стрпљиви и морају поштовати правила – јер она и постоје да би њиховим некретнинама подигла цијену“, истиче Рикало за Радио Требиње.

Он додаје и да су цијене некретнина у овом дијелу града већ порасле, те да се значајан број власника одлучио за продају својих кућа, при чему је посебно интересантно – да купци углавном долазе са стране.

Р.С.