Изложба икона: Најзначајније благо српске и духовне културе

ТРЕБИЊЕ I У оквиру културне манифестације „Дучићев дан“,  у Музеју Херцеговине вечерас је отворена изложба „Српске иконе од 16. до 18. вијека из цркава и манастира са простора БиХ“.

На изложби су представљене 43 иконе непроцјењиве вриједности које су дио културне и духовне баштине српског народа.

Поставка обухвата иконе и царске двери из манастира Житомислић, Добрун, Ломница, те иконе из цркава и манастира у Фочи, Чајничу, Високом, Ливну, Сарајеву, Бусовачи, Требињу, Гомионици и цркве брвнаре из села Блашког.

Изложбу је отворио епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије, који је изразио захвалност свима који су омогућили овакву једну изложбу.

„Сви некако треба да научимо од икона. Икона је један од оних огледала у којима можемо да откријемо неколико ствари о себи. Откривамо прије свега до којих висина може да достигне човјек, да човјек може бити Бог, то је велика милост Божија. Ако замислимо да је икона неко огледало, да су светитељи огледало Божије овдје на земљи, онда можемо да схватимо да је та рефлексија која долази са иконе уствари Божија свјетлост“, навео је владика Григорије.

Он је додао да смо ми на овом простору Медитерана били сједиште и сабиралиште културних радника.

„Желим да буде што више оваквих догађаја у овом граду и да се радујемо свему што је лијепо и добро. Градићемо један велики, савремени музеј икона и других вриједности епархије на Црквини. Моја идеја је да то буде у саставу Музеја Херцеговине, који слави 65 година  и да музеј управља тим што ћемо заједно да изградимо и у том музеју ће се наћи чудесне ствари које за које многи од вас не знају“, навео је епископ Григорије.

Аутори изложбе су Љиљана Шево, академик Миливоје Унковић и директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.

Давидовић је истакао да су ове иконе тек мали дио културног наслеђа које иза себе има српски народ.

„Ове иконе показују све оно што је српски народ у најбољем смислу оставио иза себе током протеклих вијекова, али и да упозори јавност и надлежне институције на хитну интервенцију и неопходност заштите културног блага које посједујемо и да се њиховој заштити посвети бар један мали дио оне пажње коју су наши преци уложили у њихово стицање и чување“, навео је Давидовић.

Академик и сликар, Миливоје Унковић рекао је да изложбу чине ремек-дјела из манастира, те да се било који музеј у свијету не би постидио када би имао одјељење овакве поставке.

„Осим указивања на љепоту и вриједност културне баштине ова изложба указује и на неопходност рестаурације бројних дијела која имају непроцјењиву вриједност, а која су изложена пропадању. Српски иконопис је само један мањи дио културне оставштине Срба са овог подручја. Та баштина су и иконе грчких, критских, руских, приморских и венецијанских мајстора, умјетничка дјела рађена у металу, дрвету, текстилу, а ту је и незаобилазни фонд старих и ријетких рукописних и штампаних књига“, рекао је Унковић.

Изложба је уприличена у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, Секретаријата за вјере Републике Српске и Музеја Херцеговине Требиње.

Изложбу у Галерији Музеја Херцеговине, која ће бити отворена до 15. маја, прати и луксузни каталог на српском, енглеском и руском језику који има 84 стране и фотографије свих изложених икона.

Д.М.