Кроз фотографије, документе, експонате: ЖИВОТ ХЕРЦЕГОВИНЕ У ПРВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

ТРЕБИЊЕ │ У оквиру свечаности обиљежавања стогодишњице ослобођења Требиња, вечерас је у Музеју Херцеговине отворена изложба „Херцеговина у првој Југославији 1918-1941.“, аутора Зорана Мијановића, вишег кустоса историчара.

Кроз 50 паноа са старим фотографијама, документима и пратећим текстовима, али и сачуване часописе и  предмете из тог периода – изложба освјетљава ово раздобље наше новије историје, живот и улогу Требиња и Херцеговине у тадашњој Југославији.

„Изложба приказује живот једне мале области у тадашњој заједничкој држави, оно што је најважније – друштвено-економске односе у том периоду, структуру становништва, политичке прилике тога времена, а онда и привреду, саобраћај, трговину, затим просвјетне прилике, национална и културна друштва, здравствене прилике. Ово је слика једног времена, много занимљива из разних аспеката – јер су се наши Херцеговци тада први пут нашли у заједничкој држави и први пут у додиру са народима са којима се у њој сусрели“, појаснио је Мијановић.

Oд данас у фундусу Музеја Херцеговине: Застава Срба Требињаца, добровољаца из Америке у војсци Краљевине Србије у Првом свјетском рату 1914-1918. године, коју је носио Саво Вуковић из села Загора, Требињска брда

Он је додао да изложба нема амбицију да доноси било какав вриједносни суд о раздобљу прве Југославије, око којег су и данас историчари подијељени – на једне који сматрају да је она била остварење вјековног сна народа на овим простора и друге који датум уједињења сматрају најцрњим даном у нашој историји.

Мијановић је казао да је за реализацију изложбе коришћена у првом реду грађа из Архива Херцеговачко-неретванског кантона у Мостару, а тек мањим дијелом сачавана архивска-документарна грађа и експонати из фундуса Музеја Херцеговине.

„Иначе, давне 1967. године, сплетом неких околности, сва грађа везана за наш град и источну Херцеговину која је била у Требињу предата је мостарском архиву. Требало би  некако изнаћи средства да се та грађа опет скенира и врати у Требиње“, казао је Мијановић.

Изложбу је отворио градоначелник Требиња Лука Петровић истакавши да је она – као сликовито и документаристички снажно освјетљење догађаја између два свјетска рата – више него добродошла, посебно у времену када су видљиви широко засновани покушаји редефинисања историје.

„Ова изложба је посебно важна по свом информативном захвату, који нам показује све аспекте живота од 1918. до 1941. године – почев од спорта, друштвених оргнаизација, културе, привреде и јавног живота ондашње Херцеговине“ казао је Петровић.

Он је додао да је овај период наше скорије историје и данас недовољно освијетљен и различито вреднован, због чега је и ова изложба значајна као покушај трагања за одговорима без којих овдје нити можемо живјети нити можемо опстати.

„До тих одговора мислим да смо ми у Републици Српској већ дошли. Оно основно је у нашој колективној поруци – прво Република Српска, а затим све остало. Увјерен сам да ће и млађе генерације прихватити и подијелити један овакав политички став јер историја ће показати да било какве симбиозе на овим просторима доносе само нове дилеме, главобоље и сукобе“, казао је Петровић.

Изложбу „Херцеговина у првој Југославији 1918-1941.“ посјетиоци ће моћи да погледају у наредне три седмице.

Концерт хора СПД „Јединство“

Програм обиљежавања 100 година од ослобођења Требиња у Првом свјетском рату настављен је вечерас концертом мјешовитог хора Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Бањалуке у саборном храму Светог Преображења Господњег.

Под диригентским вођством Немање Савића, бањалучки хор требињској публици представио је дио свог духовног репертоара – дјела српских, руских, бугарских и византијских аутора.

Свечана сједница Скупштине града биће одржана сутра на Дан ослобођења Требиња, са почетком у 11 часова.

Прослава јубилеја завршава сутра вече – свечаном академијом у требињском Културном центру под називом „Станите галије царске“.

Р.С.