Међу бројним љетњим манифестацијама које су обиљежиле јун мјесец текуће године, мјесто се нашло и за први солистички концерт на клавиру младе Требињке Лане Перовић.

У Галерији Музеја Херцеговине, ова шеснаестогодишња пијанисткиња, имала је прилику да прикаже сву раскош и магију класичне музике, захваљујући музичком образовању, али и надареношћу коју јој је природа подарила рођењем.

„Велика је част било свирати у оваквом амбијенту, на чему се посебно захваљујем управи Музеја Херцеговине на указаној прилици да покажем људима чиме се бавим. Надам се да су уживали, што је и био мој циљ, јер ја заиста јесам. Највише морам да се захвалим мојој професорици клавира Јелени Ковачевић, која је несумњиво заслужна за сав мој рад и оно што се могло чути на концерту. Она ме увијек подржава и мотивише да радим и истрајем, чак и онда када посумњам у себе“, изјавила је Лана, не скривајући узбуђење по завршетку концерта.

Ова млада умјетница завршила је други разред Средње музичке школе Требиње, коју похађа упоредо са Гимназијом „Јован Дучић“. Иако је са основним музичким образовањем почела знатно касније, него што је уобичајено, Лани се то, на њеном музичком путу, није показало као препрека.

„Није типично да се Музичка школа уписује са 11 година, што је био случај са мном. Уписује се много раније. Моја млађа сестра се уписала, а онда сам и ја изразила исту жељу, што су ми родитељи омогућили. Прво сам хтјела да свирам виолончело које ми је тада било омиљени инструмент, али те године професорица је отишла, тако да сам сасвим случајно уписала одсјек клавира код професорице Јелене Ковачевић. Сматрам да је срећа што сам одабрала клавир, јер сам се у томе пронашла“.

Завољевши инструмент, Лана је уз константан рад, Основну музичку школу завршила за три, а на прво такмичење отишла након непуних пола године од уписа, што је у свијету музике крајње нетипично.

„Свако полугодиште полагала сам испите, по разредима, како бих стигла да завршим основну и редовно упишем Средњу музичку школу. Моја професорица препознала је таленат и након непуних пола године похађања музичке, предложила да већ у децембру пређем у други разред како бих могла да идем на такмичења. Прво такмичење било је Републичко у Бањалуци, гдје сам освојила и прву награду“.

А осим овог, Лана иза себе има још такмичења, награда и јавних наступа.

„Сваке године идемо на републичка такмичења у Бањалуку. Једне године наступамо као клавирски дио, друге соло и сваке године освајамо награде. Учествовала сам и на Међународним такмичењима „Даворин Јенко“ у Београду и Тивту, те ове године на Републичком у Бањалуци“.

Конкуренција на такмичењима увијек је велика, а она су, прича Лана, колико мотивишућа, толико понекад и исцрпљујућа. Због одређене врсте притиска могу понекад дјеловати и контрапродуктивно. Дешавало се, каже, да је помишљала и да одустане од музике.

„Процес припрема је напоран и захтијеван, а када наступате не знате ко вас слуша и како се то може одразити на ваш будући рад. Нарочито је тешко на Републичком такмичењу у Бањалуци, гдје нас у Банском двору слуша велики број људи, а ми тог тренутка имамо ту једну прилику да свирамо и морамо дати најбоље од себе. На крају, када такмичења прођу, схватим да није било тако страшно и идем даље. То је та мотивациона снага да још више вјежбам, трудим се и радим“.

Уз ово искрено образложење, јасно је и зашто јој концерти представљају чисту радост. Уз први солистички, наступала је и на многим хуманитарним и годишњим концертима требињске музичке школе. Како наглашава, тада свира искључиво због себе. Иако увијек уз присуство треме, без притиска има прилику да то што ради најбоље изнесе.

„Музика је најплеменитији начин да се изразе сва осјећања. Не могу описати наш осјећај током свирања и доживљај тог тренутка! То је, на неки начин, хипноза. Музичар буде употпуности одсутан, негдје далеко од стварности. Вјерујте, у појединим моментима ми уопште нисмо свјесни окружења“, наглашава ова млада пијанисткиња и додаје да сав уложени труд не сматра мукотрпним, већ да се музици предаје безрезервно, јер ради оно што воли.

Да је тако, код Лане је препознао и Рубен Делибалтајан, познати свјетски професор клавира из Јерменије, код кога је, са још двије ученице Средње музичке школе имала прилику да похађа бројне мастер часове у Сарајеву.

„За мене је он један од значајнијих професора, који нам је за свега три дана колико смо училе, пружио огромно знање. Часове су похађали и ученици музичких школа из региона. По завршетку свих предавања извршио је селекцију ученика и међу 10, изабрана сам и ја. Искрено, нисам вјеровала да ћу 'упасти' у тај одабир. На крају смо наступили у бошњачком Институту на завршном концерту „Piano fest Tattile“. Било је то несвакидашње искуство“.

На свом првом солистичком концерту Лана је извела композиције свјетски познатих композитора из доба барока, романтизма, класицизма и 20. вијека Рахмањинова, Шопена, Листа, Баха, Хајдна и Мошкиовског.

„Класична музика је опширан појам и свака епоха је прича за себе. Ја се најбоље проналазим у романтизму, а омиљени композитор, дефинитивно ми је Рахмањинов“.

Пред Ланом Перовић још су два разреда Средње музичке школе Требиње и Гимназије. Како каже и даље ће настојати да остане у музици, те се нада да ће уписати Музичку академију у Београду, како би наставила да се усавршава на клавиру, бави музичким извођењем, а можда и професорским радом.

Уз подршку породице и залагање професорице клавира, нада се да ће јој се жеље и остварити. А пред њом је, каже, још много посла. Овације и позиве на бис, које је доживјела на првом солистичком концерту, нису је понијеле. Напротив, оне су потврда да то што ради има смисла, али и разлог зашто љетњи распуст, прилично заслужен, неће искористити само за одмор.

„Похађаћу Љетну школу соло пјевања у августу у нашој Музичкој школи, те, ако будем у прилици, отићи на неколико мастер часова код познатих професора клавира. Паузе у музици знају бити веома опасне. Потребан је континуиран рад како би се постигли што бољи резултати. Клавир нећу запоставити ни на распусту, што ми заправо није напорно, већ више дође као релаксација!“

Професор клавира Јелена Ковачевић: Ланина посвећеност музици је фасцинантна!

Изузетно сам задовољна Ланиним радом и напретком у ових шест година, колико јој предајем. Веома је заинтересована за свијет музике и умјетности уопште. Посједује изразиту музикалност и велику жељу да савлада захтијевне композиције. Њен успјешан, први солистички концерт, доказ је да је на правом путу, а њен рад и озбиљан приступ свакој композицији, били су очигледни током концерта. Клавир је почела да свира са 11 година и за три године завршила је основно музичко образовање. То довољно говори колики је њен потенцијал и љубав према музици. Њена преданост и воља су фасцинантни! Сјећам се њених почетака, кад је још као дјевојчица, читајући књигу, чекала и по неколико сати да се ослободи учионица са клавиром, да би вјежбала. Имамо велике планове и мислим да смо на добром путу у остваривању високих циљева. Надам се да ће и Требиње препознати Ланин дар и подржати је у сваком смислу на путу у остваривању њених снова!

Глас Требиња