ТРЕБИЊЕ l Требињац Милош Наранчић најтраженији је мајстор тетоваже у источном дијелу Херцеговине. Његове руже, срца, иницијали, крстови, јунаци филмова и легенди, митска бића красе тијела углавном младих људи, али су све чешћи и његови мурали по зидовима требињских улица и осликани зидови унутрашњости требињских пословних простора, јер је Милош у Требињу "хит".

Овај скромни младић се на похвале само осмјехује и каже да је сликање оно што најбоље зна и воли радити још из дјетињства, а да се љубав према тетоважи јавила у средњој школи, када су тетоваже постале популарне међу младим свијетом.

"За набавку мог првог прибора главни је 'кривац' био мој пријатељ који је на интернету нашао понуду за набавку почетничке опреме која је коштала 300 марака, што је за мене тада био огроман новац. Требало ми је дуго времена да га сакупим, а када сам га наручио, још пола године се нисам усуђивао да користим опрему, па сам најприје мало вјежбао на умјетној кожи. Прву сам тетоважу урадио на себи, а тек када сам стекао самопоуздање и одређену рутину почео сам радити другима", присјећа се Милош.

Технику је савладо углавном путем инструкција са интернета, па је онда на шеталишту у Херцег Новом гледао како младићи на обали раде тетоваже за туристе и тражио од њих понеки савјет, а онда се упознао са младићем из Бањалуке који ручно израђује машинице и од кога и данас набавља опрему и потражи неки савјет.

Савладавањем заната куповао је и савременију опрему, па данас има цијелу колекцију справица за цртање, благо и оштрије сјенчење, а оно што нема у тренутној понуди његов добављач из Бањалуке изради му по жељи.

"Одавно имам сталне муштерије којима се свидио мој рад, па долазе на дораде, на израду нових тетоважа, доводе своје пријатеље, па сам тако стекао и доста сталних муштерија из Дубровника и Херцег Новог, од којих неки сврате и 'онако', јер воле гледати имам ли нових понуда и како радим другима", додаје Милош.

Усавршавајући свој занат, са ружа, крстова, анђела, прелазио је на цијеле композиције и данас слови за најбољег умјетника тетоваже у овој регији, па је недавно једном младићу на леђима истетовирао цијело његово село, другом је урадио композицију Kосовке дјевојке.

Додаје да му је до сада најдража била тетоважа Џокера, која му је дала огромну инспирацију да нацрта лик са фантастичним сјенчењима око којих се и на папиру својски потрудио, а касније их цијелу ноћ преносио на кожу листа ноге младог Зеничанина.

Kаже да тетовирање није тако болно, што све зависи од мјеста тетоваже, а када се третман заврши, он је прекрива специјалном фолијом која се уклања након два сата и касније десетак дана његује како не би дошло до упале или инфекције анстисептичким сапуном и машћу против опекотина.

Графити и мурали

Осим тетоважа, Милош је мајстор и за графите и мурале које такође ради по наруџби, а највише је радио за навијаче Црвене звезде.

"Осликавам и пословне просторе, а недавно сам завршио један фризерски салон у коме сам радио ружин грм. Не бјежим ни од оваквих ствари, јер волим све што је везано за сликање", објашњава Милош.

Весна Дука/Независне