На УНЕСКО листи и пјевање уз гусле

Пјевање уз гусле као дио нематеријалног културног насљеђа Србије, уписано је на УНЕСКО листу.

Гусле су симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али нису само то. Нема данас народа у којем је овај древни елемент културног насљеђа живље присутан, поштован и вољен.

Владислав Јововић са гуслама се дружи више од 50 година. До сад је израдио више од 200 комада овог традиционалног инструмента.

– То је најсветији иснтрумент што постоји. Он није свет, али је свет за Србе, за нас гусларе који чувамо традицију и епску поезију, прича Радислав.

Традицију изворног српског инструмента у Вишеграду чувају чланови Гусларског друштва „Раде Јамина“.

– Гусле су овјековјечиле многе јунаке, и ако хоћете да знате ко је у српском роду јунак, ко издајник а ко је заслужан за велика дијела- то ћете све наћи у епским пјесмама, истиче Дарко Лечић, предсједник Гусларског друштва „Раде Јамина“.

Петар Ђукановић каже да су гусле у историји српског народа најзначајнији инструмент.

– Са кољена на кољено се преносе догађаји, чува се историја и традиција, и уз гусле се разонодимо, пјевамо, дружимо се, додаје Петар.

усле се праве од јаворовог дрвета, али има и оних које су направљене и од камена.

Управо једне такве камене чувају се у Андрићевом институту у Андрићграду.

На УНЕСКО Репрезентативној листи нематеријалног културног насљеђа човјечанства одраније су и породична слава и српска традиционална народна игра – коло.

РТРС