Насер Орић поново ослобођен за злочине над Србима

Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило је данас ратног команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и припадника те војске Сабахудина Мухића оптужби за ратне злочине над Србима у Сребреници 1992. године.

Апелационо вијеће Суда БиХ потврдило је првостепену пресуду којом су Орић и Мухић ослобођени оптужби за ратне злочине почињене над Србима у Сребреници 1992. године.

Предсједавајући Апелационог вијећа Тихомир Лукес прочитао је пресуду.

Изрицању пресуде није присуствовао тужилац, као ни остали чланови Апелационог вијећа.

Образлажући пресуду, Лукес је рекао да су докази Тужилаштва били недовољни да Суд изведе закључак у вези са извршењем кривичних дјела за које се оптужени терете.

Лукес је навео да је кључни свједок Тужилаштва у овом поступку био заштићени свједок „О-1“, те да је Суд цијенио његов исказ из истраге који је дао Тужилаштву БиХ 10. јула 2014. године, као и исказе током првостепеног и обновљеног судског поступка.

Он је рекао да је Апелационо вијеће имало у виду да је прошло више од 20 година од предметног догађаја, те нагласио да је водило рачуна о каквим исказима је ријеч.

„Свједок `О-1` је у оба судска поступка дао различите исказе, па због недопустивих разлика Апелационо вијеће није нашло да је његово свједочење поуздано и вјеродостојно“, истакао је Лукес.

Говорећи о убиству Слободана Илића у Залазју, Лукес је навео да је једино „О-1“ директно дискриминисао Насера Орића, те да је током саслушања у обновљеном поступку он први пут изнио нову чињеницу да је оптужени, након што је Илићу забио нож у врат и уз ударце га оборио на земљу, пуцао рафалом у њега.

Лукес је напоменуо да искази других свједока, очевидаца који су се тада крили у поткровљу куће Драгана Ракића, нису у складу са изјавама „О-1“, те да вјештак Слободан Ракић, због недостатка меког ткива, није могао да утврди тачан начин смрти.

У случају убиства Милутина Милошевића у Лолићима, Лукес је рекао да је Апелационо вијеће закључило да је усљед битних разлика исказ свједока „О-1“ непоуздан.

„У истрази 2014. године, `О-1` уопште не наводи да је био очевидац убиства, него да је чуо од Сафета Мехића да су Орић и Мухић изрешетали Милошевића“, рекао је Лукес.

Према ријечима предсједавајућег Апелационог вијећа, искази овог свједока су контрадикторни и не подударају се са одлучним чињеницама, те су у супротности са исказом вјештака Зорана Станковића који је констатовао само једну рану од метка из пиштоља, а да је смрт наступила усљед крварења.

Лукес је додао да у недостатку квалитетних доказа и у овом случају није доказана Орићева кривица, а самим тим ни Сабахудина Мухића, који се, по другој тачки оптужнице, терете као саучесници.

И за убиство Митра Савића у Куњерцу, Лукес је рекао да су изјаве свједока „О-1“ у оба судска поступка и током истраге контрадикторне.

„Иако је заштићени свједок током судског поступка тврдио да је видио како је Орић заробљеног Савића прво ударао те у њега испалио метак из колта, након чега је Мухић у њега пуцао из аутоматске пушке, током истраге је рекао да не зна да ли је Мухић пуцао у Савића или поред њега“, каже Лукес.

Он је навео да други докази, међу којима је исказ Савићеве супруге, говоре да је он убијен тако што га је у уста погодио метак када је устао из рова. То је, како је рекао, потврђено и током идентификације коју је извршила Весна Ивановић.

„Апелационо вијеће утврдило је да `О-1` 14. децембра 1992. године није учествовао у акцији на Куњерац, јер је 11. децембра тешко рањен, тако да није могао бити свједок тих дешавања“, навео је Лукес.

Ова пресуда је коначна и на њу не постоји могућност жалбе.

Орић и Мухић били су оптужени да су у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљених Срба – Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.

Апелационо вијеће Суда БиХ је 8. јуна укинуло првостепену ослобађајућу пресуду Орићу и Мухићу и одредило поновни претрес, због битних повреда одредаба кривичног поступка.

Током обновљеног поступка, тужилац Мирослав Јањић је у завршној ријечи нагласио да одбране оптужених ниједним доказом нису оспориле став Тужилаштва, те затражио да оптужени буду кажњени у складу са законом.

Тужилаштво је прије завршних ријечи доставило прецизирану оптужницу, у којој се главна измјена односи на начин убиства у Залазју, те се наводи да је Орић, осим ножем и ударцима, и пуцао на ратног заробљеника.

Браниоци оптужених, Лејла Човић и Сабина Мехић, у својим завршним ријечима затражиле су да њихови брањеници буду ослобођени, јер сматрају да Тужилаштво ништа није доказало, осим да је у том периоду био оружани сукоб.

Уочи изрицања пресуде, испред Суда БиХ окупило се око стотину Орићевих присталица које су узвикивале „Алаху екбер“ и носиле ратне заставе тзв. Армије БиХ.

Срна