Неки би и у 120. години чули као Индијанци

ГУБИТАК слуха и „старачка наглувост“ настају као последица генетике и хроничних болести. Код неких особа овај процес наступа убрзано, док се код других никад не испољи. Уколико се појави пре 60. године живота, нагло и прогресивно, то није део природног процеса, већ последица оштећења што захтева хитан лекарски преглед.

Код неких особа постоји и природна слабост органа слуха, због које долази до пропадања неуроепителних ћелија. Болести попут хипертензије, дијабетеса и артеросклерозе, додатно убрзавају процес наглувости у старости, каже у интервјуу за „Новости“, професор др Ненад Арсовић, директор Клинике за ОРЛ и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије.

– Ћелије слуха су најосетљивије на слабију прокрвљеност, која може да настане из различитих разлога, али је генетски фактор најчешћи. Унутрашње ухо, које је одговорно за слух, васкуларизује се само једном артеријом. Када дође, рецимо, до артеросклеротичних промена, долази до слабије прокрвљености, што даље доводи до оштећења органа слуха – објашњава професор Арсовић.

* Како да знамо да је губитак слуха део природног процеса изазаваног старењем?

– Осим тога што настаје постепено, губитак слуха у старости је увек симетричан, што значи да се односи на оба уха. Уколико је асиметричан, значи да само на једном уху постоји оштећење. То указује на проблем на нивоу унутрашњег уха. У том случају, потребно је урадити додатна испитивања, како би се проверило да ли постоје дубљи узроци који би морали оперативно да се лече.

* Када би животни век био 120 година, колико може да издржи људско срце, да ли би те године сви дочекали глуви?

– То није правило. Постоје особе које без обзира на своје године, имају добар слух. Због тога наглувост није нераскидивно везана за старост.

* Које врсте оштећења слуха нису везане за старост?

– Секрет у уху или хронична запаљења, која доводе до оштећења слуха и угрожавају живот, нису везана за старост. Оштећење слуха на нивоу коштане капсуле, која се зове отосклероза, јесте обољење непознатног узрока. Можемо да решимо проблем тако што операцијом побољшамо слух, али не можемо да зауставимо прогресију обољења. Код отосклерозе, не постоји запаљенски фактор, али обољење унутрашег уха доводи до формирање нове кости, која може да захвати Кортијев орган. То је обострано обољење, где на нивоу средњег уха долази до смањене проводљивости.

* На који начин се одређује степен оштећења слуха?

– На основу ваздушне и коштане проводљивости. Процењује се на ком нивоу децибила пацијенет чује. У зависности од тога, испитује се фреквенца, од 125 до 8.000 херца. Према одредници коју је прихватио Републички фонд здравственог осигурања, теже оштећење на основу којег се добија слушни апарат износи 65 децибела у говорним фреквецијама, односно 500 до 2.000 херца.

* Да ли је за пацијента опасније када оштећење настаје постепено, или нагло?

– Нагли губитак слуха значи да пацијент треба хитно да се обрати лекару, зато што постоји могућност да постоји неки дубљи узрок. То може да буде проблем на нивоу унутрашњег уха, као што је апоплексија. Уколико се пацијнет јави на време, у прва три дана, применом одређених лекова слух може да се опорави. Постепени губитак је другачији проблем, јер пацијент није свестан да губи слух. Због тога може да прође много времена док се не обрати лекару. Ако се јави тек када дође до тежег оштећења, могућности лечења су смањене.

* На који начин ови проблеми могу правилно да се дијагностикују?

– То се мора обавити у специјализованим установама које имају аудиолошку опрему за испитивање слуха. Ради се лиминарна аудиометрија у глувој соби, да би се одредио прави степен оштећења. Установе попут Клиничког центра Србије имају апаратуру за дијагностику и глуве собе, што је веома важно.

* Да ли слушни апарат помаже да се слух потпуно врати у нормалу?

– Да, уколико је оштећење слуха до 80 децибела. Након тога, не могу да дају такву разумљивост, већ то мора да се реши операцијом. Важно је да пацијент зна да не треба да чује гласно, него да разуме звукове. Ако уз апарат чује сувише гласно, то доводи до додатног оштећења неуроепителних ћелија. Дешава се да пацијенти појачавају апарат, али да им то ништа не помаже.

* У којим случајевима је операција решење?

– У појединим ситуацијама када постоји оштећења слуха на нивоу средњег уха, запаљенски фактор, оштећења бубне опне, секрет у уху и отосклероза. Операције могу да помогну и када постоје тешка оштећења, изнад 80 децибела. Када постоји тако велики степен оштећење неуроепителних ћелија, да слушни апарат више не помаже, може да се угради кохлеарни имплант, који враћа нормално функционисање. Постоје и друге операције, кад се уграђују импланти за средње ухо, у случајевима када је слух између 60 и 80 децибела.

ГЛУВОЋА УСПОРАВА РАД МОЗГА

– Што више информација добија, мозак је све активнији. Постоје истраживања која потврђују колико је битно имати добар слух, који омогућава бољу активност мозга. Спољашњи импути врше активацију можданих ћелија на јединствен начин. Зато је важно ношење слушног апрата, јер то пацијента одржава здравим, стабилним и не искључује из света. Омогућава му комуникацију међу људима и правилно функционисање мозга.

Новости