Многи Требињца Југа Илића познају и препознавају као врсног гуслара, али ријетко ко зна да је овај човјек један од најзагриженијих љубитеља али и позавалаца вестерн филмова.

Посједује колекцију од више стотина ДВД вестерн филмова а како каже, погледао их је (и запамтио) више од хиљаду. Када је, једном приликом, гостовао у програму Радио Требиња поставили смо му, он за то наравно није знао, својеврстан квиз на тему: вестерн филмови. И сва питања је у тренутку погодио.

„Пасионирани сам љубитељ вестерна. Имам збирку од 300 филмова, ти су ми омиљени. Колико ми финансијске могућности дозвољавају сакупљам и све везано за ове филмове, а погледао сам их ... ма више не знам ни број. Кући кад сједнем да гледам филмове, гледам их сам. Досадио сам им свима са вестернима ха ха ха“, каже са „заразним“ осмјехом Југо и наставља.

„И што је још све интересантније, све ми то остаје у меморији. Докле је то стигло, када гледам филмове поново, осјећам као да сам их напамет научио“, прича нам Југо.

Много је детаља везаних за ову његову љубав, а сви у себи имају велику дозу хумора. Посебно се издваја догађај са једног Фестивала гуслара у Обреновцу.

“Идући по фестивалима, сакупљао сам филмове, упознавао се са људима, ширио познанства и знања о вестернима. На фестивалу у Обреновцу, по завршетку концерта, долази један мој познаник и носи три препуна пакета вестерна. Намјеравао сам да купим нове фимове за моју колекцију. Замислите само сцену, ја у херцеговачкој ношњи, са њим причам и разговарам, а људи прилазе и ништа им није јасно. Ту смо ми причали дуго, и када су ме колеге гуслари упитали колико сам купио филмова, рекао сам им ниједан, све сам их имао. Чудили су се и они и овај мој познаник из Обреновца. Чудно али све сам их или имао или погледао“, прича нам Југо и додаје да често другима позајмљује филмове.

„Највећи проблем је што заборављају да врате, па их онда морам подсјећати. Али колекција филмова и даље расте“, говори нам Југо.

Морамо признати да смо сумњали да баш тако добро познаје филмове. И наравно, направили смо квиз знања. И све снимали. Почели смо са „Поштанском кочијом“ из 1939. године.

Југо је знао све детаље из овог филма, а онда су се низали класици као што су „Црвена ријека“, „Тачно у подне“, „Седам величанствених“.... све је знао а онда смо прешли на шпагети вестерне, мање познате филмове... све је знао. Промијенили смо питања и прешли на вестерн инструментале. Након добро познатих мелодија, а све их је познавао, прешли смо и на мање познате. Чим је препознао насловну музичку тему из филма „Синови Кети Елдер“ није било сврхе да га даље испитујемо.

„Знам готово до најситнијег детаља доста о филмовима, ко глуми, ко је режирао, кад је сниман, која му је насловна мелодија, ко пјева. Најстарији филм који имам је „Сребрена мамуза“ Роја Роџерса са почетка тридесетих година прошлог вијека. Омиљени глумци су ми Џон Вејн, Ли Марвин, Берт Ланкастер. Али, понекад ми се учини да сам ја један од „посљедњих Мохканаца“ љубитеља вестерна. У посљедње вријеме се све мање снимају. У Холивуду владају високобуџетни филмови, а ту за вестерн нема мјеста. Али ја сам упоран. Ипак, пронађем понешто. Тешко, али пронађем. Досађивао сам власницима видеотека са својим „малтретирањем“ и питањима „Има ли неки нови каубојац“. Упоран сам ја“, рече нам Југо.

На питање одакле толика љубав према вестернима, Југо одговара:

„Много волим природу, риболов, а све се то некако наслања једно на друго. Одавно волим вестерне, тих осамдесетих су се највише гледали овакви филмови. Посао ми је уско везан за природу, много волим и риболов. Често ја и мој пријатељ Неђо Комненић одемо у лов на пастрмку и шарана. Ту се дотакнемо многих тема и све се сведе да је љубав према природи у коријену свега“, каже Југо.

За крај нам рече да намјерава да обогати своју колекцију, да ће, уколико то финансијске могућности дозволе, да набави и многе ситнице, везане за Дивљи запад. Да, како нам рече, љубав према вестерну још дуго, дуго потраје.

Ратомир Мијановић/Глас Требиња