У циљу смањења гојазности код дјеце и одраслих, у Републици Српској је прије пет година покренута иницијатива за увођење Правилника о здравој исхрани у предшколским установама. Једна од првих у Источној Херцеговини, а међу пет у Републици Српској, која је прихватила приједлог и већ три године успјешно примјењује Правилник, је Јавна установа за одгој дјеце „Наша радост“ Требиње.

Циљ успостављања Правилника, који прописује и нови концепт јеловника у вртићима, је да малишани од најранијег дјетињства прихвате и разумију важност здравих животних навика. Иницијатуву су 2014. године заједно покренули Министарство здравља и социјалне заштите и Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са Институтом за јавно здравство РС, регионални центри Требиње, Фоча, Добој и Зворник.

Докторица Наталија Комненовић, специјалиста хигијене здравствене екологије у Институту за јавно здравство РС Требиње, од почетка је учествовала у пројекту. Подстакнута, како каже епидемијом гојазности, али и неких обољења која су резултат таквог здравственог стања код старије популације, сматрала је да ова проблематика тражи већу посвећеност.

Наталија Комненовић

Правилник о условима и начину остваривања исхране, његе, превентивне здравствене и социјалне заштите дјеце у предшколској установи, чији је циљ заштита дјеце, сматра да заслужује подршку. Уз неопходну личну и хигијену радног простора, кухињског блока, микробиолошку чистоћу површина и играчака, наводи и важну ставку Правилника: безбједна храна у вртићима која неће угрозити здравље дјеце, а према новим стандардима и нормативима и храна која мора нутритивно задовољити дјечије потребе.

„Веома је важно да се води рачуна о уносу енергије кроз квалитетне намирнице, умјесто да дијете посегне за грицкалицама, слаткишима, газираним соковима. С обзиром да већина дјеце најмање осам сати дневно проведу у вртићу, што је више него кући, неопходно је да се квалитетно задовоље њихове енергетске потребе. Овим стандардима прописане су тачне мјере колико хране је довољно дјеци у јаслицама, затим по узрастима од једне до три и од четири до шест година, као и за пол, с обзиром на разлику у задовољењу енергетских потреба код дјечака и дјевојчица. Такође је прописано и да се дјеци не треба додавати у тањир више него што налаже Правилник, као и да је неопходна здрава алтернатива уколико дијете неку намирницу упорно одбија“.

Значај ових прописа огледа су у томе да се на овај начин подижу здрава дјеца, а никако гојазна, премршава или болесна. Како наглашава докторица Комненовић, уколико дијете нема алергију или интолеранцију на неку врсту хране, што редовно провјери педијатар, сасвим нормално може да се храни према стандардима и нормативима која прописује Правилник.

Како даље појашњава, у јеловницима је пресудно и разврставање јела према свакој групи намирница. То значи да један дневни оброк треба да задовољи потребе у мастима, бјеланчевинама, угљеним хидратима и обавезно, витаминима и минералима.

„Јеловник би требао бити шаролик и разноврстан, што је веома озбиљна ставка. У вртићу би било пожељно да дјеца дневно унесу и двије млијечне порције и воће. Тако су из ових стандарда изашли сезонски јеловници: зимски, прољетни, љетњи и јесењи, који прате сезону воћа и поврћа, како би дјеца добила квалитетне и свјеже намирнице. Ако је дијете здраво и правилно се храни према јеловнику који прописује Правилник, онда би и његов психофизички развој требало да буде задовољавајући“, напомиње докторица Комненовић, додајући да су Правилником о здравој исхрани обавезни здрави доручак, ручак и једна ужина, а за дјецу која остају дуже, и још један оброк.

Уз констатацију да је сваки почетак тежак, прича нам да је радује што су и родитељи и васпитачи препознали значај Правилника и додаје да је одговорност на одраслима да дјецу мотивишу да се здраво хране.

„Кроз амбуланту савјетовалишта у којој годинама радим са дјецом школског узраста, примјећујем да је гојазност у порасту. Много је теже радити са старијом дјецом. Ако немају добру жељу да промијене свој изглед, тешко им је објаснити да је гојазност болест. Ако то њима физички не смета теже ће прихватити јеловник о здравој исхрани. Ту ми одрасли требамо да реагујемо, љекари, родитељи, васпитачи и наставници. Никад није касно да се током живота мијењамо. Ништа није немогуће, сад смо на добром путу и потребно је само мало добре воље и жеље. Дјеца лако усвајају правилне тј. здраве навике у исхрани, као и здраве стилове живота, што мене као љекара, веома радује“, закључује докторица Комненовић, и подсјећа да би надзор у вртићима требало да спроводе инспекцијске службе, односно да провјеравају да ли је јеловник у складу са Правилником, на основу анализа које испитују лабораторије Института за јавно здравство.

У вртићу „Наша радост“, у којем је јеловник промијењен и конципиран у складу са Правилником о здравој исхрани, како су нам рекли, употпуности се поштују нове смјернице. Процес привикавања дјеце на намирнице другачије изгледом и укусом текао је постепено, каже педагог ове предшколске установе Жарко Гавриловић.

„Правилник подразумијева примјену смјерница у исхрани, које је донио Институт за јавно здравство РС, у сарадњи са Министарствима просвјете и културе, здравља и социјалне заштите и UNICEF – ом. Предшколско васпитање је допуна кућном и важно је да родитељи буду примјер својој дјеци. С друге стране, и наше васпитно особље потрудило се да дјецу анимира путем радионица са воћем и поврћем, да им кроз игру приближе значај здраве исхране. Наравно, ништа се не може промијенити преко ноћи, али савјесним радом свих и охрабривањем, малишани су временом почели да усвајају другачији јеловник“.

Жарко Гавриловић

Саламе, паштете и виршле потпуно су избачене из исхране, а њихово мјесто заузели су здрави еко намази, од житарица и млијечних прерађевина, пецива од интегралног брашна, као и пура од кукуруза брзца из Поповог поља. Куварице се придржавају правила па се на јеловнику за ручак током цијеле седмице могу наћи супе од поврћа, чорбе са месом, рижа, пилетина, кромпир и разне врсте зеленог поврћа, зависно о којем годишњем добу је ријеч.

Такође, мјеста више нема ни за слаткише и грицкалице, а рођендани се ипак прослављају.

„Пошто Правилник налаже да се у јеловник уврсте свјеже сезонско воће и поврће, а избаце шећери, слаткиши и грицкалице, то се стриктно поштује. У том смислу увели смо воћне рођендане, које су дјеца без проблема прихватила. Кад је ријеч о осталим намирницама, првобитно су дјеца мало негодовала, што је било и за очекивати. Али захваљујући томе што су родитељи прихватили здраву исхрану, без адитива и конзерванаса, дјеца су се навикла. Задовољни смо како се све одвија и настојаћемо и даље да јеловник допуњујемо здравим намирницима за квалитетан раст и развој малишана, који похађају наш вртић“, истиче Жарко Гавриловић, додајући да су на активностима око увођења Правилника о здравој исхрани, уз докторицу Наталију Комненовић, учествовали и директор, педагог, васпитач и куварица из вртића „Наша радост“.

Примјени Правилника и увођењем здравог јеловника у ову предшколску установу, Гавриловић напомиње да највише дугују сарадњи са Инстутутом за јавно здравство РС регионални центар Требиње и њиховој посвећености за промовисањем здравих стилова живота код дјеце.

Учење о здравој храни кроз игру - кукуруз, сјеменке и житарице

Нигдје без доручка

„На позив учитеља из једне наше основне школе, који је примијетио да добар број његових ученика долази у школу без доручка, одржала сам предавање дјеци и њиховим родитељима. Радило се о ученицима који иду у међусмјену и наставу почињу око 11 часова. Објаснила сам им да је доручак незамјенљив оброк и да се, као такав, не смије прескакати. Научно је доказано да прескакање доручка смањује концентрацију, пажњу, слабије се памти и учи. Да бисмо могли нормално да функционишемо потребна нам је енергија на почетку дана, коју добијамо квалитетним доручком. Дјеца су, надам се, усвојила моје препоруке, а ту је и њихов одговорни и савјесни учитељ који ће их сигурно подсјећати на ово предавање јер је он овај проблем и препознао. Дакле, битно је да сви као друштво у цјелини реагујемо и да се посветимо онима на којима свијет остаје“, каже докторица Наталија Комненовић.

Нездрава исхрана једнако болест

„Према смјерницама и нормативима Правилника о здравој исхрани, тачно је дефинисано колико би у току дана, зависно од узраста,  дјеца требало да унесу калорија. У 100 гр нездравог производа, попут чипса, смокија, чоколаде, налази се од 400 до 500 килокалорија. Кад то поједе једно шестогодишње дијете моментално унесе више енергије него што би требало, а нутритивно ништа! То је храна примамљивог мириса и укуса, велике енергетске вриједности, отвара апетит, има стимулансе и даје превише празних калорија. Док се конзумира, не пружа осјећај ситости, што мозак не региструје и наступа преједање, које води у гојазност. Мислим да је алармантан податак да већ имамо дјеце са поремећајем метаболизма шећера. С друге стране, имамо намирнице препуне адитива и конзерванаса, попут виршли, салама и паштета. Ако дијете у току дана поједе три овакве индустријске прерађевине, значи да је унијело више адитива него што би требало. Кад се нека намирница превише уноси може довести до неког хроничног обољења. Да бисмо избјегли овакве посљедице идемо ка здравој припреми хране. То је био наш мотив, а мени као љекару, и жеља да се Правилник о здравој исхрани нађе у свим нашим вртићима и да се адекватно примјењује“.

Шта Правилник прописује?

Уз дневне потребе за поврћем и воћем важно је задовољити и потребе за протеинима – млијечни производи, риба, месо, махунарке, као и енергенте из групе скроб – угљени хидрати – кромпир, рижа, интегрални хљеб. Препоручује се комбинација намирница са већом енергијом (кромпир) уз који иде зелено поврће и обавезно крем супе од сезонског поврћа. Уз јело са кромпиром не иде хљеб, док су уз пасуљ са месом обавезни салата и кришка хљеба. За ужину је прописано воће, орашасти плодови или млијечни десерт искључиво направљен, никако индустријски (воћни јогурт, пудинг). Препоручује се и свјеже цијеђен сок, а не индустријски који садржи много шећера. Незамјенљиве су житарице и млијечне компоненте: јогурт, млијеко, сирни намаз, интегрално пециво са млијечним намазом, слани бисквит са сиром и слично. На примјер: комбинација житарица са додацима воћа и неком млијечном компонентом или интегрално пециво са млијечним намазом и воћни сок, дјетету на здрав начин задовоље потребе за угљеним хидратима, мастима, протеинима и воћем.