Обиљежавање 143 године од почетка устанака у Херцеговини

НЕВЕСИЊЕ I У Невесињу се данас обиљежавају 143 године од почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“.

Програм обиљежавања почео је служењем Свете архијерејске литургије у Цркви Светог Василија Острошког.

Служен је парастос и положени су вијенци код спомен-обиљежја у селу Крекови, гдје је прије 143 године подигнут Херцеговачки устанак против Отоманског царства.

Обиљежавању 143 године од „Невесињске пушке“, између осталих, присуствују министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, министар породице, омладине и спорта Јасмина Давидовић, те остали представници републичких институција и општине Невесиње.

Прва „Невесињска пушка“ избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка Велике источне кризе.

Друга „Невесињска пушка“, познатија као „Улошки устанак“, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења „Војног закона“ о обавезном служењу војске младића из БиХ.

„Невесињска антифашистичка пушка“ представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи. Међутим, комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле овај дан за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.

РТРС