Вјежбе на студијама хемијске технологије, на којима је професор користећи Solxhet-ов апарат екстраховао кору наранџе и добио малу капсулу екстракта, предодредиле су животни пут наше суграђанке Милене Спаић. Не само да се заљубила у хемијску технологију већ је, за сва времена, остала одушевљена чињеницом да се из биљке може извући нешто тако мирисно и лијепо.

Милена, родом из Завидовића, са дипломом инжињера хемијске технологије, 1996. године стиже у наш град. Љубав је пресудила. Данас је мајка четворо дјеце. Запослена је као технолог, код како рече најбољег послодавца у Требињу, у пекари „Артос“. Ради посао који воли и за који се школовала, али и ради још нешто. За своју душу.

 „Самим тим што сам хемичар и што имам сазнања да се козметичка индустрија све више користи добрим маркетингом, а све мање квалитетним сировинама, а у мојим ноздрвама још титра мирис наранџине коре, одлучила сам да пробам направити природну козметику. Додатни разлог је и чињеница да имам двије кћери. Мада и сама волим добру крему за тијело“, започиње наш разговор њежна црнка којој је љубав према природи усадила мајка.

На Орјену налази већину љековитих трава

Не сјећа се Милена прецизно тренутка кад је настао први производ, али се сјећа да јој је кћер имала екцем, а она као и свака мајка, размишљала је како да ријеши проблем свог дјетета. Дакле, почело је са мелемом за екцем, а данас је број „бар кодова“ на њеним производима премашио стотину.

„Производи су настајали због потреба мени блиских и драгих људи. Моја дјеца не воле чајеве па сам почела са биљним тинктурама које су добра замјена. И тако мало по мало дошла сам до арома козметике. Креме, серуми, лосиони за скидање шминке... разноразна млијека, део-стикови, балзами...“, наставља Милена и објашњава да је у старту жељела да све буде по стандардима. Зато се заинтересовала за COSMOS стандард (европски стандард за органску и природну козметику, оп. аут.). Смије се, још несвјесна да је већ развила прави мали бизнис, и каже:„Размишљала сам ако се то развије у неки бизнис, да будем исправна! Да могу у Европу“.

Прича нам како је прве производе поклањала, а истовремено и молила све те људе да буду врло искрени у слању повратних информација. Њена дјеца и супруг, иначе електроинжињер, били су први лојални потрошачи, а и дан данас су јој безрезервна подршка.

„Морам признати да сам умарала питањима: „Пецка ли те ишта, сврби ли те кожа, је ли масно, упија ли кожа, како мирише.... То су били моји покусни кунићи и кад сам усавршила производе, управо ти мени драги људи, сами су почели да говоре: „Дај, наплати нам! Да имаш и ти од чега набавити састојке“ и тако је почела продаја“, евоцира успомене и мајчински топло говори да су јој вјетар у леђа, све ове године, били одушевљени дјечији повици: „Браво мама! Ово је баш добро! Ово ти је фантастично!“ Иако, каже она, кад упореди данашње и те прве производе, примијети у њима многе недостатке.

У том периоду, у нашем граду, отворена је Херцеговачка кућа. Управо они шаљу прве Миленине производе на анализу. На обострано задовољство успостављају сарадњу о којој ова скромна и тиха жена има само ријечи хвале.

„За мене је цијела та прича и Херцеговачка кућа благослов. Одушевљена сам. И Градом који је то иницирао и екипом младих људи који тамо раде, ентузијаста који су ми дали прилику. Све те анализе, сигурно не бих могла сама платити. Презадовољна сам и продајом и наставићу да сарађујем са Херцеговачком кућом. Они су ми и омогућили да настане оволики број производа. Од зарађеног новца купујем сировине за нове производе, а оне нису нимало јефтине. Поготово за парфем, што ми је сан да направим“.

И онда слиједе проблеми, који нажалост муче многе у Требињу. Неопходне сировине, састојци... којих нема на локалном тржишту, су или прескупи или се јако тешко набављају. Све те границе, процедуре, папирологија... Међутим, Миленина упорност и довитљивост фасцинира.

„Рецимо уље аргана је овдје баш скупо. Тако да сама правим доста уља. То су мацерати, екстракти уља, јер биљку можете екстраховати у алкохолу, у води и у уљу. У води је чај, у алкохолу су биљне капи, а у уљима су то мацерати. Па то није ништа друго него оно што су наше баке правиле. Ставиле би кантарион у маслиново уље и 40-ак дана би то мућкале и добиле би мацерат, а ја правим од свих љековитих биљака које се овдје могу наћи, а Херцеговина је, хвала Богу, богата љековитим травама. Нпр. уље хајдучке траве је одлично за суву кожу, али се мацерација ради у маслиновом уљу које је јако масно и ту је проблем. Савремени потрошач нема кад чекати да му кожа упије такво уље, нпр. чекати пола сата и зато жели брзо упијајуће уље, а то су та скупа уља попут уља од аргана, бадема... Такве компоненте набављам у Београду, захваљујући томе што ми двоје дјеце студира у Новом Саду па ми они доносе када долазе на распусте или ми шаљу аутобусом“, додаје ова сналажљива жена, коју од јуна до октобра можете срести са корпом у руци, на потезу од Убала до врхова Орјена.

Један од стотину производа

Милена не крије како настају њени производи. Расположена је да сарађује, да организује радионице, али недостатак простора је главни проблем. Искрено се нада да ће Аграрни фонд препознати њену потребу и помоћи јој да обезбиједи „мини радионицу“. За сада све настаје у породичној кухињи Спаића, а док се ми, за кухињским столом, дивимо палети производа, молимо Милену да нама каже како је настала, на примјер, крема од зоби.

„Прво сам направила балзам од зоби. Балзам је западњачки назив за мелем. Иначе, балзами су препарати који садрже највише активне твари и самим тим не садрже водену фазу, значи не садрже воду. Козметичка индустрија користи воду, а ја користим хидролате. Пластично речено то је оно што вам остане кад се дестилују етерична уља. Етерична уља су на врху, а доле је та водена фаза која садржи молекуле етеричнх уља и супер је за тонике. То користим као водену фазу. Значи балзам је нешто што направите тако што нпр. ставите хајдучку траву у уље и то стоји 40 дана. Онда у одређеном односу (90 посто уља и 10 посто пчелињег воска) загријете заједно и излијете у теглицу. То је густо и има заштитну функцију, али је масно. Може се користи као такво, да се врло мало тог балзама нанесе на влажно лице. Међутим, купци ми траже хидратантне креме па сам почела да користим емулгаторе, иначе угушћиваче, нешто што ће замијенити восак и повезати ту уљну и водену фазу. Даље, појавила се потреба да се употријеби водена фаза, нешто што је опет активно и нешто што ће кожи дати неке бенефите. Зоб је одлична за суву и осјетљиву кожу и дошла сам до закључка да бих у крему могла да ставим зобено млијеко умјесто водене фазе и то сам и урадила и добила савршену крему од зоби“, појашњава ова инжињерка технологије и одушевљено додаје да Требињке јако много користе природну козметику. Зна то, јер је упорно зову из Херцеговачке куће да се муштерије враћају и негодују ако на полицама на нађу жељене производе.

Миленин омиљени производ

„Ово је мени као компоновање, као музика. Треба сјести. Прво научити ноте односно шта је шта, како се комбинује, на коју кожу и укомпоновати крему те дати људима да употријебе. Ако је повратна информација позитивна онда је осмијех на мом лицу још већи, а највећи је кад производ поклоним! Мене то чини срећном!“

Дјеца плету лаванду

Помоћ „Василе“

„Удружење жена „Васила“ ме је подржало. Не могу им то заборавити. Мој први излазак у јавност био је у Удружњу. Упознала сам их на Сајму хране и вина гдје сам ишла са пекаром Артос“ као технолог и са њима сам отишла на први сајам, а био је то Сајам кошуте у Гацку. Излагала сам сапуне. Захваљујући њима сам и ушла у Херцеговачку кућу, али сам ја, послије, због процедуралних разлога морала да се издвојим и региструјем комерцијално газдинство“, наглашава Милена која је козметику назвала „А&М“ по почетним словима Ане и Марије, њених кћери.

Миленина башта

Милена од факултета сања да прави сапуне и природне препарате. Међутим то није могла без већ поменутог Soxhlet апарата. Знајући за њену велику жељу, брат јој је помогао да га купи.

„Коначно ми се оствари сан да хемијам, да мућкам за своју душу. Иначе, стварно мислим да кад човјек нешто пожели, да се тада читав свемир удружи да он то и добије. Наравно, ако је то на добробит људи“, закључује наш разговор жена у чијем вас дворишту, чим отворите капију, дочека невен, камилица, росопас, лаванда, смиље, чили папричице...