Освештан обновљени храм у Коњицу

Од када је у Коњицу 1886. године подигнут храм Светог Василија Великог, па до данас, када је наново обновљен и освештан, за Коњичане срећнијег дана није било.

Расељени широм свијета и српских земаља похрлили су свом храму и завичају у нади да обнова цркве означава и обнову живота православне заједнице. Нажалост, од предратних близу седам хиљада Срба у самом Коњицу, данас у цијелој коњичкој парохији живи 300 православних вјерника.

Обновљени храм, сасвим девастиран и запаљен у протеклом рату, освештао је владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије, уз саслужење свештенства и новоизабраног епископа Димитрија.

Важно је да уз печат жртве, што несумњиво јесмо, понесемо и печат живота и васкрсења, поручио је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

„Не дјеле се људи на тимове, него на добре и лоше. Нико не може вољети Бога, а да мрзи другог човјека. Из храма треба да крене обнова и домова и душа и срца“, поручио је Григорије.

Храм је обнављан шест година прилозима Коњичана расејаних широм свијета, од Аустралије, Америке, Републике Српске.

Звона завичајног храма позвала су их да се окупе.

Зора Куљанин Арнаутовић из Канаде каже да је поносна.

„Сузе су ми ишле, ја сам прве рецитације Светом Сави рецитовала у овој цркви“, присјећа се Зора.

А за оне који се нису одвојили од завичаја, уздизање храма значи радосније празнике и чешће сусрете са родбином, пријатељима. Живот у Коњицу је, каже Јелена Куљанин, за све једнако и добар и лош, али за преостале Србе углавном у поодмаклим годинама усамљенички, јер дјеца су отишла трбухом за хљебом.

„Срце је Божија кућа, ако имамо срце, онда смо сви у неку руку Божији људи“, каже Јелена.

Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана Српске истиче да је врло тешко бити мањина свугдје.

„Али сви ми имамо велику одговорност да радимо на томе да се помогне мањини“, наводи Пологош.

Свака Божија кућа говори о миру љубави и толеранцији, што се и од вјерника очекује.

Екрем Хоџић, главни имам меџриса Исламске заједнице Јабланица, истиче да без обзира шта се десило, могућ је заједнички живот.

„Не волим ријеч суживот, волим живот, људи треба да живе једни с другим, а не једни поред других. У случају Коњица, ријеч је о животу“, каже Милан Бужанин парох Коњички.

Храм Светог Василија великог данас је оживио, али нажалост, већ сутра статистика ће потврдити да у Коњицу живи мање од пет одсто предратног српског становиштва.

РТРС