Polovina Srba hronično bolesna

Istraživanje kojim je obuhvaćeno 15.999 stanovnika pokazalo da je zdravlje nacije lošije nego 2006. Pod stresom svaki drugi punoletni žitelj, dok se sa depresijom bori 300.000 ljudi

zdravlje

BEOGRAD | Zdravlje nacije je sve lošije: većina oboljenja – od hipertenzije i depresije do dijabetesa, povišenih masnoća u krvi i alergija – u porastu je.
Svaki drugi odrasli stanovnik ima neku hroničnu bolest, svaki treći povišen krvni pritisak, svaki peti hronični problem sa leđima, svaki osmi povišene masnoće u krvi ili hronični problem sa vratnim delom kičme, a svaki deseti bolest srca i degenerativno oboljenje zglobova!
Ovi rezultati dobijeni su anketiranjem 6.500 domaćinstava sa ukupno 15.999 članova, a objavljeni su u četvrtak povodom 90 godina postojanja Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Iz njih se nedvosmisleno zaključuje da smo bolesniji, ili se bar tako osećamo, nego 2006. godine, kada je rađeno prethodno istraživanje.
U poređenju sa zemljama EU, jedino stanovnici Finske i Estonije češće od nas boluju od hroničnih bolesti.
Stručnjaci kažu da je jedan od razloga za povećanje učestalosti obolevanja sigurno starenje populacije, ali ukazuju da je i sve bolja pokrivenost preventivnim pregledima kako bi se bolesti blagovremeno otkrile.
Procenat stanovništva koje svoje zdravstveno stanje procenjuje kao dobro je porastao u odnosu na 2006. godinu sa 49,8 odsto na 57,8, što, možda, u ovim uslovima i nije bilo očekivatno – kaže dr Dragan Ilić, direktor Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“. – Ali, još smo ispod proseka u EU, gde 68,9 stanovništva svoje zdravlje ocenjuje kao dobro. Ono što nas je još iznenadilo jeste podatak da sada manji procenat stanovništva koristi usluge privatne lekarske prakse nego 2006. godine.
ZDRAVIJI ZUBI STANJE svojih zuba i usne duplje kao dobro procenilo je 45,6 odsto stanovništva, što je čak 14 odsto više nego 2006. godine. Porast broja stanovnika starijih od 25 godina koji imaju sve svoje zube stručnjaci povezuju sa poboljšanjem navika u vezi sa oralnom higijenom. Tokom istraživanja sprovedenog prošle godine, 51,7 odsto stanovnika izjavilo je da pere zube više nego jednom dnevno, dok je 2006. godine to činilo 47,1 odsto stanovništva.
Iako smo bolesniji, valjda zbog krize i borbe za egzistenciju, manje bolujemo. Istraživanje je pokazalo da je u prethodnih 12 meseci gotovo svaki sedmi stanovnik odsustvovao sa posla zbog zdravstvenih problema, i to, u proseku, 34,5 dana, što je značajno manje nego 2006. godine, kada se bolovalo po 51,3 dana.
U odnosu na 2006. godinu, značajno je povećan broj stanovnika koji su bili izloženi stresu – za 13,5 odsto, i sad se sa stresom bori više od polovine stanovništva, 56,6 odsto.
– Sada smo prvi put uspeli da dobijemo uvid u rasprostranjenost depresije – kaže za „Novosti“ dr Jasmina Grozdanov, glavni istraživač. – Koristeći standardizovani set pitanja uspeli smo da procenimo da oko 4,1 odsto stanovnika ima blage ili veoma teške simptome depresije. Ma koliko taj procenat delovao mali, u pitanju je oko 300.000 ljudi.
Još smo, ipak, manje depresivni nego stanovnici nekih razvijenijih zemalja. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u Evropi svaki 15. stanovnik (6,7 odsto) ima simptome depresije.

Zdravlje-nacije_A
Ako za sve tanje živce opravdanje možemo da pronađemo u svakodnevnoj borbi s besparicom, nezaposlenošću, malim platama, ili nezadovoljstvu zbog pomanjkanja slobodnog vremena, za hronične nezarazne bolesti, umnogome su, ipak, krive loše životne navike. Istraživanje je pokazalo da svaki drugi stanovnik (54,4 odsto) nedovoljno ili nikada ne jede voće (54,4%), a svaki peti (19,7 odsto) ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora načina ishrane. Te loše navike se, možda, polako menjaju, jer je prema podacima iz istraživanja gotovo polovina stanovnika (49,1 odsto) zbog zdravstvenih razloga promenila nešto u načinu ishrane u godini koja je prethodila anketiranju.
Više od polovine stanovništva Srbije (56,3 odsto) je prekomerno uhranjeno: predgojazno i gojazno. Između dva istraživanja značajno je povećan procenat gojaznog stanovništva, sa 17,3 na 21,2 odsto.
Nešto više od trećine stanovništva Srbije svakodnevno ili povremeno puši (34,7 odsto), što je iznad evropskog proseka, a više od polovine stanovništva starijeg od 15 godina je izloženo duvanskom dimu.
U odnosu na 2006. godinu, povećan je procenat stanovnika koji svakodnevno piju, a navika svakodnevnog konzumiranja alkohola je najviše zastupljena među najsiromašnijom populacijom. Skoro svaki peti adolescent uzrasta od 15 do 19 godina se najmanje jednom mesečno opijao!

ŠAKA LEKOVA
SVAKI treći stanovnik Srbije je u prethodnih godinu dana koristio sredstva protiv bolova, svaki peti sredstva za umirenje, a svaki deseti sredstva za spavanje.
– Za nas je bilo iznenađenje da se kod nas učestalost obolevanja u populaciji starih ne razlikuje mnogu u odnosu na druge evropske zemlje. Bolesti su iste, ali smo ustanovili da je potrošnja lekova u populaciji starih kod nas mnogo veća nego u Evropi – kaže dr Jasmina Grozdanov. – Bojim se da je, možda, u pitanju nepotrebno uzimanje lekova, znamo da su to često šake lekove koje naši stariji piju, ali to još treba da se ispita i da se ustanovi šta je razlog.
Večernje novosti