Фестивал фестивала у Требињу је и ове године традиционално пропраћен промоцијама издања српских установа културе – Српског народог позоришта, Позоришног музеја Војводине и Стеријиног позорја.

На овај је начин и у Требињу представљена позоришна продукција ових културних установа, а, будући да је већина промовисаних издања рађена у суиздавачким односима и сва се односе на историју српског позоришта, промотер издања, професор доктор Зоран Ђерић, који је и управник Српског народног позоришта у Новом Саду, сматрао је да је потребно да се о свим издањима говори истог дана и у исто вријеме.

„То кажем будући да су ту и аутори који су везани за Нови Сад, а то је средина која више од стотину година негује издавачку делатност посвећену позоришту, како историји позоришта, тако и театрологији и драматургији, објављује и савремене драме, антологије, али се исто тако бави и теоријом позоришта“, рекао је професор Ђерић.

Жалећи што у Требиње није могао донијети више књига, Ђерић је нагласио да се ипак пред публиком нашло више различитих едиција и све су, свака на свој начин, посвећене позоришту.

„Једна од њих је посвећена драматуршким списима, а то је књига Александра Милосављевића која се бави позоришном продукцијом. Значи, то су представе које су у последњој деценији биле премијерно изведене у Српском народном позоришту, те у позориштима у Београду и широм Србије.

Пред нама је и најновији број часописа „Сцена“, а то је часопис за позоришну уметност који излази већ педесет година и у њему се налазе редовне рубрике, са једним блоком посвећеним Александру Поповићу, нашем познатом драмском писцу и једна његова драма која није често објављивана, али су ту и савремени аутори, попут једне младе ауторке Иве Брдар, добитнице награде на Стеријином позорју за оригинални ауторски текст“, рекао је даље Ђерић.

Он је овом приликом промовисао још неке књиге из театрологије, заједно са интервјуима рађеним са позоришним глумцима, блоковима који су посвећивани српским глумцима, попут Предрага Ејдуса поводом двије награде – на Стеријном позорју и Сусретима у Краљеву, а неке су теме посвећене и неизоставним позоришним класицима попут Ибзенове Хеде Габлер и слично.

Свако од издања опремљено је богатим позоришним фотографијама, везаним за портрете личности, односно сцене из појединих представа, а у неким од књига има и доста докумената, међу којим је и књига Јована Ђорђевића, оснивача Српског народног позоришта из Новог Сада и Народног позоришта у Београду.

То су, као је рекао професор Ђерић, документа и његови списи из времена када се борио за оснивање ових позоришних кућа, а који се сада, послије више од вијека и по, поново објављују.

Оно што радује сву позоришну и читалачку публику, према ријечима професора Ђерића, јесте најновија генерација српских младих писаца која се јавила и на овогодишњем Стеријином позорју, али и нова издања која чекају да угледају свјетлост дана, попут Енциклопедије Српског народног позоришта која се, како је рекао, припрема већ тридесет година, а има преко двије хиљаде одредница, па ће садржати два до три тома...