Протагониста вечери АМИЛА БЕШИРОВИЋ: РАЗБИЈАТИ СОПСТВЕНЕ ПРЕДРАСУДЕ

Дигнута је завјеса на 61. Фестивалу фестивала у Требињу. Ансамбл из Тузле, који је први играо у позоришној сали Културног центра, пред публику је донио причу о нашој свакодневици, које често нисмо ни свјесни. Трагичну истину да нас окружују млади и несрећни људи, заробљени у свијету из кога је тешко изаћи, са једином жељом да имају оно што никада нису осјетили, топлину породичног дома. Љубав и окриље под којим ће наћи заштиту и утјеху. Био је то емотиван приказ њихове сурове реалности и бруталности са којом су осуђени да се носе како знају. Потреснијом  – представу чини спознаја да је, једним дијелом, рађена и на основу исповијести људи који су, оно што смо ми гледали на сцени, доживјели или, што је још горе, доживљавају сваки дан. Храброст да о проблемима око нас проговоре отворено, требињска публика и те како је наградила!

А за најбољу глумицу вечери, у великом ансамблу од чак 39 глумаца, жири публике изабрао је Амилу Бешировић, која је тумачила лик петнаестогодишње дјевојчице Тање, изгубљене између жеље да буде добра мајка свом дјетету и потребе да крајње уточиште нађе у вјечном загрљају властите мајке, чију љубав није искусила. Амила има 28 година и, без обзира што је ова улога њена сушта супротност, у сваком смислу, играла ју је срчано и до краја, толико, да смо стекли утисак као да јој се све проживљено на сцени, дешава и изван ње. Без обзира на горчину тематике, ова млада жена има снаге за осмијех и каже нам сљедеће:

– У нашем Драмском студију за дјецу и младе, који дјелује у „Позоришту младих Тузла“, када истражујемо неку тему, јако нам је важно да искрено причамо о свему. Прије свега, да постанемо добри пријатељи, стекнемо повјерење једни у друге, да бисмо се отворили и причали о причама људи који нас окружују. Нама је привилегија, част и задовољство што можемо истраживати на тај начин, што можемо разбијати сопствене предрасуде о нечему, упознавати животе тих људи и причати их публици и јавности. Мислим да је изузетно важно да сви знају да постоје оваква дјеца, која свашта проживљавају, а да сви ми, када их на први поглед видимо, најчешће помислимо нешто друго, док смо у властитом комфору, потпуно несвјесни каква се тешка прича и судбина крију иза њихове појаве. Било је задовољство отворити врата овој теми и пустити је да изађе и проговори, макар и на овај начин.

Је ли ово ваше прво играње у Требињу? Чини се да сте били изненађени када вам је уручена диплома за протагонисту вечери, јесте ли очекивали награду?

– Да, први пут сам у Требињу и нисмо уопште били упознати да се бира најбољи глумац вечери. То нас је све изненадило, а мене посебно. Вјерујте, кад смо радили представу, док смо писали овај текст и играли, ми смо покушали писати биографије ликова, тако да је сваки једнако важан, да сви имају моменте у представи када се прича њихова прича и посвети му се вријеме док води сцену. Сви остали су ту да помогну ономе који води сцену да представа успије. Е сада, када смо се ми запитали ко је главна а ко споредна улога, ни сами нисмо могли то одредити. Првенствено, јер нам је свима подједнако важна свака улога коју играмо, због чега нам је било тотално изненађење да се вечерас уопште бира најбољи од комплетног ансамбла. Посебно изненађење је било што је то Тања, јер, када бисмо бирали, не бисмо се могли одлучити кога издвојити.

С обзиром да сте први пут овдје, а дан раније сте стигли, јесте ли успјели створити неку слику о самом Фестивалу и граду Требињу, какви су утисци?

– Овдје је предивно! Очарало нас је што смо дочекани на јако лијеп начин. Мислили смо да ћемо се само смјестити у хотел, а заправо, домаћини су нам приредили изузетну добродошлицу. Сцену су нам дали на располагање, да вјежбамо, пробамо и да јој се прилагодимо, што је јако ријетко на фестивалима. Унапријед навикнути, и на то спремни и доласком овамо, само да ускочимо на сцену и брзо се спремимо и играмо представу, морам се овом приликом од срца захвалити домаћинима на свему што су нам омогућили. Такође, и свима који сте вечерас били овдје и помогли нам да вјерујемо да ова прича има смисла, као и наш долазак на Фестивал фестивала!

Хвала и вама што сте нам донијели причу над којом ћемо се сигурно вечерас сви замислити и потражити у себи одговоре на нека важна питања. А како ово није први пут да изводите представу, можете ли нас упознати гдје сте је и колико пута до сада играли?

– Играли смо неколико пута у Тузли. Након премијере, представа је била прилично тражена. Ми, иначе, представу играмо на камерној сцени, којој може да присуствује веома мали број гледалаца. Тако да смо, око десет пута, већ играли у самој Тузли, а учествовали смо и на Фестивалу средњошколског такмичења у Коњицу. С обзиром да представе радимо тако да свака улога има више алтернација, у Коњиц је путовала екипа средњошколаца који играју ове улоге. За сва даљња гостовања договарамо се између себе ко ће гдје играти.

Стекли смо утисак да сте прилично искусни на сцени. Колико дуго се аматерски бавите глумом?

– У овој причи сам од 2007. године. У међувремену, прошла сам кроз наш Драмски студио, Музичко – пјевачки студио у функцији глуме и тренутно сам и ја једна од особа која води неке друге групе у Драмском студију. Бити глумац аматер је специфична чар и не могу исказати ријечима срећу и захвалност на свим досадашњим приликама!