ТРЕБИЊЕ │ Центар за газдовање кршом Требиње наставља активности на изградњи и опремању модерног расадника медитеранских и субмедитеранских култура, на 4,3 хектара земљишта у Засад пољу – а наредни пројекат је набавка пластеника, чија се монтажа очекује на прољеће.

Директор ове подручне јединице Шума Српске Бранко Тасовац за Радио Требиње каже су средства за пластеник већ обезбијеђена од Свјетске банке, посредством ресорног министарства и матичног предузећа, те да ће наредног мјесеца бити расписан и тендер за избор најповољнијег добављача.

Он појашњава да је ријеч о великом и модерно опремљеном пластенику за производњу расадног материјала, димензија 80 пута 12 метара.

„Пластеник ће имати дигиталну опрему за управљање влагом, температуром, освјетљењем и другим параметрима важним за квалитетну производњу садница. Већ у марту, најкасније до почетка априла пластеник ће бити у расаднику. Такође, радимо и на завршетку портирнице и магацинског дијела. Пројектом расадника још је планирана изградња гараже и паркинг простора за механизацију, као и просторије за паковање и пуњење контејнера са садницама. Наравно, ту ће бити и управна зграда, са канцеларијама и салом за састанке“, прецизирао је Тасовац.

Он истиче да није могуће говорити о роковима за завршетак свих планираних садржаја у расаднику, док се употпуности не обезбиједе потребна средства, подсјетивши да се управо због висине укупне инвестиције, која се процјењује на око 2 милиона КМ, пројекат реализује фазно.

Тасовац је истакао да је до сада у расадник инвестирано око 600.000 КМ - за уређење простора, изградњу прикључног пута и ограђивање површине, те да је експериментално кренула и производња садница, али и узгој смиља на неискоришћеном дијелу парцеле.

Према пројектном задатаку, напомиње Тасовац, расадник би требало да буде уједно за туристе намијењена оаза зеленила, као и објекат за производњу садног материјала медитеранских и субмедитеранских култура, којег нема у понуди расадника Шума Српске.

Циљ је, истиче Тасовац, да се обезбиједи овдашњем поднебљу и клими прикладан садни материјал за пошумљавање крша, али и тржишно конкурентан производ, који ће Центру за газдовање кршом продајом доносити нове приходе.

„Што се шумарства тиче - првенствено размишљамо о храсту медунцу, чије је ово матично подручје, затим јасену и грабу, а не бјежимо ни од маслина и смокава - јер сматрамо да те културе нису искључиво пољопривредне. Било би заиста лијепо да се на подручју Требиња формирају површине под маслињацима. Производићемо и четинарске саднице, попут алепског или приморског бора, иако њих овдје нерадо садимо, јер су страховито добар гориви материјал. Такође, размишљамо и о производњи разних врста цвијећа, а што да не - и љекобиља“, истиче Тасовац.

Са садницама из властите производње и додатним приходима од продаје биће створени услови за чешће и интензивније акције „озелењавања“ херцеговачког крша, што је, додаје Тасовац, од изузетног значаја за подручје високог ризика од пожара.

„Ове године изгорјело нам је 24.000 хектара површине, а уз све наше напоре и помоћ других - успјели смо да пошумимо тек 15 хектара. Само упоредите ове цифре и оне ће вам најбоље казати о нашим могућностима – колико смо били у стању да повратимо онога што је природи одузето само ове године“, закључио је Тасовац.

Р.С.