Разговори послије представе „МИРОВНА МИСИЈА“


Жељко Хубач, водитељ разговора

Представа је рађена по тексту младе списатељице, а могао би се назвати сликама из свакодневног живота. Писан је у полудокументаристичком маниру. Имамо младића који се налази између двије крајности живота, које су на неки начин персонфикација с једне стране неолибералног капитализма, а с друге стране патријахалног друштва и свакодневнице. Главни мотивациони фактор код главног јунака је – како промијенити свијет. Имамо врло ригидне представнике породице који имају, наизглед, јасно дефинисане ставове о животу. У неком процесу који је врло кратак, они саопштавају своје унапријед припремљене идеје, које им је усадила традиција, родиљи, а које се у једном тренутку мијењају у перцепцији новог живота који младић жели да створи себи. С једне стране одсуство идеје сугерише сатирично трагични фон, а с друге постоји фина разина на којој се може пласирати одређена врста комичног ефекта, што редитељ повремено у сарадњи са глумцима успјева да пласира врло добро и што публика прихвата. На трагу бизарних ситуација које носи свака сцена се црпи драмска акција, која није видљива на први поглед и тако комад излази из полудокументаристичког просадеа у театарски. Ово је представа о свакодневници у којој нема политике на експлицитан начин, у којој је социјални контекст врло квалитетан, нема неких егзитенцијалних проблема. Наизглед  досадан живот, гдје може бити бесциљно га живјети. Поставља се питање – ако постоје идеје, а за њих се нисмо спремни изборити, да ли онда оне и постоје и да ли је комфор, коме се тежи, у ствари, пут у живот без смисла?

Слободан Маруновић, редитељ представе

Мене не интересује позориште које се не тиче нашег менталитета и нас. Овај комад је метафора, он не мора бити истинит, али је слика и прилика оног што се дешава. Свако брани свој став, а не брани га до краја. Овај сценарио за неки филм или ТВ драму ми је послужио да испричам једну врло разумљиву причу, а иза које ће стајати подтекст. У овој представи је све речено, све се види, сви су ликови из свог карактера рекли оно што мисле, а на гледаоцу је да процјени гдје је истина између различитих мишљења и породичних сукобљавања. Живимо у свијету апсурда и гдје је све апсурдно, неке нове вриједности прихватамо ад хок, заклињемо се у част и поштење, а знамо шта иза тога стоји. Манипулише се нашим животима без обзира чиме се бавимо. Од апсурда не можемо побјећи. Ми смо само мученици који само покушавамо да дигнемо глас.

Милован Здравковић, театролог

Савремена, социјална, натуралистичка драма која носи оргиналну идеју. Овде постоји појединац против породице и друштва. Вељко, ипак, успјева да идеју спроводе и он је свјетло на крају тунела. То је права драма која има катарзу, што је најважније. Публика је гледала себе, своју породицу. Ансамбл из Бијелог Полја је успио да оствари свој циљ. Имају идеју, што је успјех да представа траје, а публици се допада. Шта више треба?

Зоран Ђерић, драматург

Текст је написан још када је аутор Јована Бојовић била студент драматургије. Допада ми се како је успјела да пронађе симболично јунаке који могу да представљају ликове из свакодневице, али истовремено, архетип за ликове од романтизма па надаље. Једноставно је све урађено и врло вјешто је редитељ успио да повеже расуте слике и предочи логичну причу која се добро развија и иде према катарзичном крају, без обзира колико он био апсурдан. Истовремено, то је једино рјешење за бјекство. Треба подједнако похвалити младе глумце, као и искусне који су показали да, заиста, владају сценом. Представа је показала и колико један млади аутор може да буде занимљив и провокативан.

Драган Копривица, редитељ

Публика је сјајно реаговала на представу, па ансамбл има све адуте да буде задовољан. Због секвенционирања фалила је фаза емпатије и уживљавања до краја у сценама и љубави и сукоба у породици, али ликови црногорске мајке и оца су сјајни. Лик оца, чини ми се, није требало измјештати из традиционалног, али је редитељ желио да укаже на могућност нашег лаганог престројавања и прихватања нових вријдности, односно да се традиционалне вриједности брзо помјере и траже се неки нови циљеви. Ово је један лијеп позоришни чин који је разгалио публику.