Разговори послије представе „РОДОЉУПЦИ“


Жељко Хубач, водитељ разговора

Комад Јована Стерије Поповића је увијек актуелан. Редитељска интервенција да из чиније и то мало ситног новца не оде народу, један је од љепших редитељских потеза, једноставан, а суштински јак. Интересантно је да је у питању комедија, у којој имамо тзв. горки смијех. Овај комад има много замки, једна је  покушај за актуелизацијом, друга је инсистирање на гротесци, трећа је покушај да се сатиричним елементом, удруженим са комедијом карактера, направи лакрдија, која ће вас насмијати али неће натјерати на размишљање. Овај комад има чудне драматуршке проблеме, јер је цијели распричан о догађајима који су били. Када се постави јасна линија о чему жели да се прича, а то се  дефинише од прве сцене и затвори са најситнијим детаљима, онда се добије врло јасан редитељаки рукопис у коме су потпуно дефинисани ликови, који нису типови него карактери који излазе из типолошке подјеле, коју комад у себи суштински има. Са јасно прочитаним карактерима и врло прецизном драмском акцијом добијају се увјерљиве глумачке улоге, јасан драмски сукоб и сценска радња. То доводи до заокруженог позоришног чина, коме се не може замјерити низ занатских врлина које позориште чине узбудљивим. Представа је била добра и јако узбудљива.

Драган Остојић, редитељ представе

У сарадњи са ансамблом одлучио сам да радимо „Родољупце“, а бавили смо се, прије свега, оним што је око нас. Ми смо се потрудили да пронађемо људе око нас и они су на  много нижој љествици од окружења које је, чини ми се, Стерија видио. То су ти „Родољупци“ које смо ми препознали.

Владимир Путник, редитељ

Комад Јована Стерије Поповића „Родољупци“ права је редитељска инспирација и посластица. Редитељ представе Драган Остојић вјешто је избјегао Сциле и Харибде које прате реализацију комада. Највећа замка је дневна политичност, коју је редитељ декларативно и практично одбацио као баналну.  Пут од метафоричности до гротеске је функционалан, оправдан и ефектан. Веома спретан и искусан ансамбл из Куле посвећено је проводио редитељске захтјеве и надахнуто их надограђивао. Има понегдје падова у темпу и ритму, карикатуралних претјеривања и неартикулисаног говора у жару игре, али зналачким кориштењем жанровских знакова као што су сведена сцена, костим, маска, ансамбл је остварио добру, гледљиву  и допадљиву представу, којом се на најбољи начин вратио у породицу значајних фестивалских креација.

Горан Булајић, редитељ

Фестивал фестивала би био много сиромашнији да није позоришта из Куле.

Представу  сам доживио као сценски есеј о превртљивости, никако као политичку, националну драму, а то је највећи редитељски домет. Ансамбл је успио у стилском јединству, избрушеном до сваког детаља, сложити добар синкретички мозаик. Управо је надградња, коју су аматери из Куле демонстрирали, апсолутно прорадила кроз стилско јединство и дореченост. Импонује да сви ликови имају осмишљену и довршену радњу и да је носе органски. То дише до те мјере да и превртљивост буде симпатична. Добар дио представе је требало гласније да се изговара, било је тачно, али се није чула трећина. То  је техничка ствар  и сугестија која не утиче на битну  естетику представе.

Милован Здравковић, театролог

Представа је донијела актуелност коју показују наши политичари, гурање у патриотизам које је комедија над комедијама и фарса над фарсама.

Драган Копривица, редитељ

Ова представа је у самом врху представа које ће бити одигране на овогодишњем Фестивалу фестивала. Посебно ми се дојмио сјајан спој вриједности које нису оптерећивале једна другу. Режија је тако добра да се често не види, толико је дато глумцима да изађу у први план и са глумачким бравурама учине много. Синергетски спој доноси оно што је било најљепше. Ово је тим у коме није било слабог мјеста, сви су глумци били одлични. Све је дјеловало као савршени механизам.

Игор Сврдлин, члан жирија публике

Видјели смо, по ко зна који пут, да не постоји разлика између аматеризма и професионалаца, него између добре и лоше представе. Аматери из Куле су имали добру представу. У неким моментима чујност и артикулација није била добра, али то је послије овакве представе цјепидлачење. Ово показује да побједници фестивала треба да иду на фестивале, јер само тако можемо направити јаку аматерску сцену, попут србијанске. Био бих срећан да се ово ради и у БиХ, јер у БиХ имамо неке преседане.

Јованка Божовић, гледалац

Што се тиче гласности, односно сценског говора глумаца, он је био дикцијски тачан. Стицајем околности, било је дијалеката и непознатих мађарских термина. Могуће да нисмо разумјели мађарске ријечи, па смо имали утисак да не чујемо добро. Похвале редитељу и глумцима.