Разговори послије представе „СЛУГЕ“

Жељко Хубач, водитељ разговора

У требињској представи у питању је радикалнији поступак адаптације текста Жан Женеа,  који је занимљив и интигрантан. Није анахрон у односу на ово вријеме. Релативизација злочина у контексту политичких или било каквих идеја и идеологија унутар људског бића су нека питања која су постављена. Представа ме замислила на више равни, од литературе па надаље. Упућујем комплименте екипи, јер је јако тешко играти „Слушкињу“. Маса ријечи по некад без конкретног значења у трилер фазону у редитељском поступку је поприлично отежана, имамо на први поглед типове људи носиоце зла, а треба их претоврити у карактере. У представи су биле три јаке глумачке роле и необично добри продукцијски услови за аматерско позориште који се очитавају у стилски кохерентој сценографији и костимографији и врло добро продуцираној ауторској музици. У продуцентском смислу ово надилази аматерска позоришта. И у требињској представи се показао тријуфм глумачког ансамбла, што показује квалитет Фестивала фестивала и добар рад са глумцима.

Жељко Милошевић, редитељ представе

Интересовало ме да одмах у почетку лицемјерје буде разоткривено. моја идеја је била да сам чим смрти, злочина не мора увијек бити највећи злочин. често су то неке друге ствари, некад се злочин радио, а сад имамо прилику да га пласирамо и презентујемо. код аутора текста жана женеа нема екплицитног постављања добра и зла, као супростављања једно другом, код њега су сви зли мање или више, што је нама било јако тешко изнијети на сцени. представа је камерна и ову представу ћемо рађе играти у отвореном простору. највећи проблем нам је недостатак свјетло и тон мајстора.

Драган Копривица, редитељ

Што се тиче представе као цјелине, мислим да је ово Милошевићев најзрелији пројекат до сада. Он је погодио ону интенцију да апострофира чињеницу да је зло вјечно и да се само промеће у разним варијацијама и да је присутно и у нашем времену,те да ту ништа није промијењено од прачовјека, да један буде ловац, а други плијен. Веома је лијепо да је и овакав комад био на Фестивалу фестивала. Вечерас смо имали озбиљну драмску екипу. Први дојам који сам имао  је да се ради о крајње чисто урађеној представи. Веома озбиљна и квалитетна фестивалска представа, фино сведена, са фином редитељском руком која није оптерећивала него дала могућност глумцима да се надигравају и показују таленат. Редитељ је направио сјајан одабир улога, тачно их је нашао како је публика жељела да осјети на сцени. Имали смо антиподну позицију између газдарице која, иако је зла, има неку другу животну филозофију, менталитетску линију, психологију. Глумцима се могло повјеровати у њихов сукоб, то су два свијета који  су у борби супротности пружили могућност да се доживи атмосфера на сцени. Поставља се питање запто је камерна представа  играна у задњем и средњем дијелу, па су камерна дешавања, умјесто да буду што ближа публици удаљена и смањен је позоришни угођај. Питање је зашто се више није радило и  на свјетлима.

Милован Здравковић, театролог

Женеа воле да играју истраживачи позоришта, а требињско позориште се ухватило у коштац и изборило. Урадили су успјешно и антиподе.

Игор Сврдлин, члан жирија публике

Свидјела ми се глумачка игра, сценогфрагија и костими, као и фантастична музика која је функционисала као неки лик. Не бих се сложио са редитељем да је газдарица зло, она је показивала у великој мјери одређене симпатије према слугама, на лијеп начин. Мало су ми сметали рефлектори уперени ка публици. Свиђа ми се што је на крају избачен упад човјека из данашњег времена. Квалитет овогодишњег Фестивала фестивала је што је шест позоришта у Требиње дошло  из потпупно различитих прожимања позоришта. Мислим, ипак, да квалитативно Фестивал није био на високом нивоу, једноставно, тако се догодило.