Рокер у мантији: Освојио срца Мостараца: Радивој Kруљ је свештеник који руши стереотипе

svestenik-krulj

МОСТАР I Мостарски парох Радивој Kруљ слуша Азру и Забрањено пушење, има шесторо деце и спрема докторат из „хрватске повијести“.

– Због оца Радивоја ми млади радо долазимо у цркву. Он није строг свештеник, пред којим се мораш преподобити. Kад нас сретне у граду, набаци „петицу“ за поздрав, пита како је на факултету, нашали се – каже студентиња Јована Судар.

А Радивој Kруљ је свештеник који руши стереотипе. Још у младости другари су га прозвали „поп – рок“, због дружељубивост и музике коју је слушао, а симпатични надимак се „примио“ и остао му до данас.

– Похађао сам гимназију у Билећи и као многи други младићи слушао сам Бијело дугме, Азру, Забрањено пушење. Kад сам одлучио да студирам теологију, прозвали су ме поп – рок – прича Kруљ.

Сећа се како га је и вест о рушењу Старог моста, пре 23 године, затекла на гимназијском дружењу уз музику.

Мој друг из разреда, Далибор Ђурасовић, плакао је због моста, а ја сам га тешио. И тада ми је рекао: хајде да се закунемо да ћемо се, кад завршимо студије, вратити у Мостар: ја као лекар, а ти као свештеник – прича отац Радивој. Испунили су обећања. Радивој је данас мостарки парох, а др Далибор Ђурасовић, анестезиолог у Свеучилишној клиничкој болници и председник православне Црквене општине Мостар.

Пре осам година, када је преузео парохију, отац Радивој и његова супруга Наташа имали су троје деце, да би их у Мостару стекли још троје. Ана (17), Лука (15), Јелисавета (13), Алекса (7), Атанасије (6) и Давид (4) њихово су највеће богатство и најпреча брига.

– Проповед делом је најбоља проповед. Не можете као свештеник саветовати људима да рано да ступају у брак и рађају децу, а да сами избегавате родитељске обавезе – каже отац Радивој. Мада признаје да је за бригу о деци задужена углавном мајка, радо потомцима пред спавање чита народне бајке и епске песме, саветује их и разговара са њима.

Уз многобројне свештеничке и родитељске обавезе, ангажман вероучитеља, послове везане за црквену библиотеку и „Просветину“ школу српског језика, те за обнову Саборног храма, спрема и докторат и то из хрватске историје, или како се званично зове „хрватске повијести“. Докторант је на Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару и каже да му није тешко да тезу припрема на хрватском језику.

– Што би ми било тешко, не треба ми преводилац. Уосталом, „повијест“ је реч српског порекла – каже уз осмех.

Познаје 5.000 верника

Иако их има скоро 5.000, отац Радивој каже да познаје све своје парохијане и да је увек спреман да саслуша сваког од њих.

– Најчешће ми се обраћају због егзистенцијалних проблема, неимаштине, незапосленсти, обнове. Понекад пожелим да ми се неко обрати са духовним питањем, али шта да се ради. Црква није ни биро за запошљавање, ни министарство обнове, па им не можемо помоћи, али можемо их слушати и разумети – каже он.

Блиц/Милкица Милојевић