Српска дијаспора међу најдарежљивијим

novac
БЕОГРАД │Процењује се да око 800.000 људи у Србији добија новчану помоћ од рођака или пријатеља из дијаспоре. У просеку, свако наше домаћинство 15 процената своје потрошње базира на новцу који стиже из иностранства, подаци су Светске банке. Укупан износ дознака у 2014. години био је 2,6 милијарди евра, а у првој половини ове године забележен је раст од 12 процената. Стручњаци као један од разлога наводе опоравак светске економије.

Према статистици, сваки становник Србије добија тринаесту плату, али не од послодавца, већ од члана породице у иностранству. Рачуница показује да по грађанину на име дознака годишње пристигне око 400 евра. Нашу дијаспору то сврстава у 20 најдарежљивијих на свету.
Припремила Драгана Биберовић

„То је очигледно нешто у генима можда и у обичајима. Код наше дијаспоре једно време је постојала јака емоција у односу и на свој родни крај и своје порекло. Морам признати да према искуству и комуникацији са дијаспором, да се сада та емоција помало и губи“, каже Звонимир Шошевић из Управе за сарадњу са дијаспором.

Чак две трећине новца долази из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске. Званичним путем, преко банака, око две милијарде евра сваке године. Незванично, аутобусом, преко пријатеља и фамилије, стигне најмање још пола те суме.

„На макроекономском нивоу се сви приливи из иностранства по основу дознака сматрају као једна врста компензације одлива те радне снаге. Грађани који нису могли овде да нађу посао и привређују и доприносе на тај начин су то урадили у иностранству. И наравно да утичу на сва привредна кретања, а самим тим и на стабилност курса“, каже Душан Узелац, уредник портала „Каматица“.

А у БДП-у учествују са 10 одсто.

У Србију је од почетка транзиције 2001. године до данас стигло око 27 милијарди евра регистрованих дознака. Вредност директних страних инвестиција је 20 одсто мања. Стручњаци зато кажу да су дознаке можда наш најстабилнији прекогранични извор финансирања.

Проблем је, међутим, у начину на који се троше. За разлику од, на пример, Румуније и Албаније, где се користе за отварање малих и средњих предузећа, у Србији се оне ретко инвестирају.

„Најчешће наши људи то користе или за дневну потрошњу, плаћање рачуна, куповину неких добара за своје домаћинство или користе за неку другу ствар која у сваком случају није продуктивна, не ствара нова радна места и не креира основ за даљи економоски развој Србије“, каже Лазар Шестовић из Светске банкe.

Тренд исељавања из наше земље се наставља, па ће зато и дознаке остати сигуран девизни приход наших грађана, оцењују упућени. Додају и да су људи који сада одлазе махом високообразовани, па ће трансфер новца временом прећи у трансфер знања и технологија.
РТС