Шта реформска агенда доноси радницима у државном и реалном сектору у БиХ?

356482_1

САРАЈЕВО │ Власти у БиХ коначно морају спроводити економске реформе које због страха од друштвених немира у БиХ одгађају већ годинама. Владе на челу са Денисом Звиздићем, Фадилом Новалићем и Жељком Цвијановић чека спровођење нимало популарних мјера које би требале убразати процес европских интеграција БиХ.

Према посљедњим подацима Еуростата, БиХ сада има најнижи ГДП у паритету куповне моћи у Европи, а заостаје и за упоредивим сусједима у регији Западног Балкана.

Више од једне четвртине свеукупне радне снаге је незапослено, а стопа незапослености младих је највиша у Европи. Кључни разлог томе јесте лош начин политичког управљања државом који више од двадесет година води само ка расту бх бирократије.

Из тих разлога није изненађујућа чињеница да сваки други грађанин БиХ који је више од два десетљећа суочен с несигурним политичким окружењем, незапосленошћу и уништеном економијом, државу и даље сматра идеалним послодавацем. Ипак, грађани сматрају да се код „идеалног послодавца“ могу запослити једино страначком или родбинском везом.

Држава је до сада сталним гомилањем администрације која је постала синоним за запошљавање породица бх званичника давала и повода грађанима БиХ да идеалним послодавцима сматрају државне институције и предузећа, а не приватне субјекте. Таква политика никада није била у складу с принципима тржишне економије.

Европска унија свјесна неодрживости бх економије која у пракси још увијек није у потпуности прешла са модела централног планирања на тржишни модел одлучила је да властима у БиХ предложи спровођење сета економских мјера које ће водити ка транспарентнијој потрошњи јавних средства и функционалнијем пословању на бх. тржишту.

Како су најавили званичници из наше државе, усвојене реформе на свим нивоима власти у БиХ водит ће повећању акциза, резању јавне потрошње, реформама јавне управе, смањењу броја запослених у јавном сектору, унапређењу пословне климе у БиХ, подстицању конкурентности, промјени политике социјалних давања, реструктурирању и приватизацији јавних предузећа, те борби против криминала и корупције, који су дубоко укоријењени у све сфере бх друштва.

Без спровођења ових мјера бх власти неће добити ниједан кредит међународних финансијских институција и организација као што су Међународни монетарни фонд (ММФ), Свјестска банка и Европска унија (ЕУ).

Ове институције надгледат ће спровођење реформи тако да и када БиХ и ентитети добију новац у буџете, владе неће моћи повећавати плате запослених у јавним институцијама. Проблем односа плата у државном и реалном сектору у БиХ није сразмјеран с обзиром на то да државни упосленици уживају много већа права од упосленика у реалном сектору.

Близу 64 посто домаћег бруто производа годишње се троши на финансирање гломазног јавног сектора који се састоји од једне државне, двије ентитеске и десет кантоналних влада од којих свака има своје органе законодавне власти, односно парламенте и скупштине. С правом се може рећи да је „државни покрет за бирократију“ постао рак који разара цијели економски систем БиХ.

Како би се то промјенило власти у БиХ започеле су спровођење економских реформи, а премијер Федерације БиХ Фадил Новалић казао је у недавном разговору како је једна од првих мјера коју је Влада усвојила била доношење мораторијума на сва запошљавања у јавном сектору.

Ова мјера ће бити на снази до даљњег, а намјера је да се природним одливом радне снаге смањи број запослених, те да се и на овај начин умање трошкови по основу плате, чиме се постиже смањење од 15 милиона КМ, рекао је Новалић.

Реформска агенда за БиХ садржи конкретне смјернице за економске реформе, а значајан напредак у њеном провођењу потребан је како би наша држава поднијела апликацију за чланство БиХ у Европској унији.

Новалић је одмах након усвајања Агенде почео реформе, а влада на чијем челу се налази убрзо је у парламентарну процедуру упутила Приједлог закона о раду који се на сједници Дома народа Парламента Федерације БиХ нашао исти дан када и информација о Реформској агенди за БиХ.

Оба дома Федералног парламента усвојила су Закон о раду у Федерацији БиХ који је на снагу ступио 20. аугуста.

Новалић је након усвајања казао како Закон о раду није и не треба бити политичко питање, већ је питање будућности, питање радника и питање свих грађана.

Не смијемо оштетити пензионе и здравствене фондове, а ни послодавце. Желимо праведније распоредити пореско оптерећење и поједноставити процедуре обрачуна плата и уплате припадајућих обавеза, поручио је Новалић.

Ускоро ће Влада, према његовим ријечима, понудити и закон о увезивању радног стажа, односно закон о уплати неуплаћених доприноса, који ће на системски начин ријешити овај горући проблем у друштву, како је истакао.

Сличног мишљења је и предсједавајући Вијећа министара БиХ Денис Звиздић који сматра да ће реформе у БиХ водити побољшању радно-правног законодавства и уласку у анализу социјалне и пензионе заштите, на начин да владајући критериј буду потребе, а не до сада стечена права.

Економске реформе прије свега довест ће до прилагођавања тржишта рада захтјевима послодаваца, а не захтјевима социјалних партнера „чија су очекивања прилично нереална“.

Нови Закон о раду у ФБиХ који је резултат једне од реформских мјера омогућит ће додатна права радника попут забране дискриминације, забране узнемиравања, мобинга, насиља и сексуалног узнемиравања, као и заштиту малољетних радника.

Такођер, Законом о раду продужава се потписивање уговора на одређено вријеме са садашње двије на максимално три године, а уговори о раду сматрају се валидним искључиво у писменој форми, што није био случај са прошлим Законом о раду, према којем се могао склопити и усмено.

Премијер Владе Федерације БиХ казао је како је ово један од најлибералнијих закона у Европи.

Из Делегације Европске уније саопћено је да је нови Закон о раду више у складу с европским принципима од претходног закона. Закон о раду садржи 26 чланова којима се јачају права радника, напримјер кроз великодушне накнаде током породиљског и очинског одсуства.

Нови закон ће такођер омогућити запосленицима и послодавцима да се прилагоде промјењивим околностима, а то је веома важно за промоцију инвестиција.

Нови закони о раду и нове праксе ће бити кључни елемент за унапређење пословног окружења у БиХ. Потребно је повећати флексибилност тржишта рада, а могућности за проналазак пристојног запослења, посебно за младе људе, морају се драматично унаприједити. Једнак приступ могућностима запослења за све је основно економско и социјално право гарантирано многим међународним конвенцијама. Циљ нових закона о раду је да запошљавање учине сигурним и праведним, а не ексклузивним, рекао је замјеник шефа Делегације ЕУ у БиХ Ренцо Давиди.

Циљ економских реформи јесте свакако и подстицање рада у реалном сектору на који ће се односити многе олакшице попут смањивања пореза, али и подстицања конкурентности на тржишту рада.

Поставља се питање колико ће државни упосленици бити конкурентни на турбулентном бх. тржишту рада с обзиром на то да су многи од њих своја прва радна искуства стекли у државној служби или предузећима, те да никада нису имали прилику показати да ли су конкурентни.

Принципи тржишне економије су јасни: сви они који добију отказ у државном сектору у складу са својим способностима наћи ће посао на реалном тржишту.

Реформе у БиХ не би требале плашити оне који су упослени у реалном сектору иако је извјесно да ће се у БиХ у једном тренутку повећати број незапослених. То ће углавном бити резултат резања јавне потрошње и приватизације државних предузећа која су дуги низ година служила за усклађивање економских и друштвених шокова који су били резултат лоших политика власти у БиХ.

Бх. политичари били су свјесни да ће једног дана морати започети спровођење реформи, али су у страху од немира, ради задржавања породица у јавним предузећима и очувања својих енормно високих плата, то вјешто их избјегавали.

Процес европских интеграција није у рукама грађана БиХ. Одговорност за све застоје у том процесу сносе искључиво бх. политичари који за свој нерад у будућности неће одговарати само безвољном бх. друштву него и Европској унији.

За разлику од грађана БиХ, Европска унија неће се устезати од санкција уколико бх. званичници буду каснили у процесу спровођења реформи, што би имало значајне посљедице по грађане БиХ који преживљавају углавном захваљујући међународним кредитима.

Кликс