У атару Зрењанинина црква издаје њиве у закуп за 520 евра, држава за 190

Да црква боље газдује својим ораницама него држава својим, показују прве лицитације у зрењанинској општини на којима је у закуп издата земља враћена цркви у поступку реституције.

voj-arenda_620x0

ЗРЕЊАНИН │  Да црква боље газдује својим ораницама него држава својим, показују прве лицитације у зрењанинској општини на којима је у закуп издата земља враћена цркви у поступку реституције.

У Меленцима је прво црквени хектар достигао 505 евра за годину дана. Летвица је брзо подигнута у Зрењанину, где је закуп догурао до невероватних 520 евра. У Фаркаждину је затим земља четврте и пете класе излицитирана за 410 евра. То је знатно више од цене која у катастарској општини Зрењанин важи за закуп државне земље, а износи од 170 до 190 евра.

– Осећам велику радост што је Црква, после седам деценија, поново у положају да може на овај начин да дође до средстава толико потребних за обнову и изградњу храмова – каже протонамесник Слободан Честић.

На издавање земље ова ЦО одлучила се јер је донекле неспремна дочекала реституцију. Црква, наиме, нема никаквих услова сама да организује обрађивање ораница, нити манастире у околини којима би их уступила, па се определила за аренду. Ванредну понуду земље на тржишту желе да искористе многобројни банатски земљорадници.

Бојан Јовановић, победник зрењанинске лицитације, 75 закупљених хектара плаћаће годишње 39.000 евра, а за пет година укупно 195.000! Мирослав Станков из Орловата, за прилично неквалитетних 36,5 хектара у Фаркаждину, годишње ће морати да издвоји скоро 15.000 евра, а уговор о закупу склопио је на три године. Занимљиво је да ову земљу издаје ЦО из Елемира, којој је она враћена у атару Фаркаждина, пошто у Елемиру нема слободне државне земље.

Због ових цена закупа многи пољопривредници сумњичаво врте главом. Недоумицу о исплативности, за “Новости”, износи Сретен Глигоријевић, агроекономиста, власник задруге “Завичај” у родној Међи. Упозорава на нелогичност да за Цркву не важе правила која се односе на лицитацију државних ораница.

– За црквено земљиште, на пример, није опредељујуће да учесник лицитације пребива на територији катастарске општине. Такође, не важи ни државни принцип о максималном издавању 20 хектара. Црква је ослобођена ПДВ-а, па чуди пристајање на астрономску аренду. Мислим да то може да се објасни само психолошким фактором. Жељом да се обрађује што више земље, јер са оваквим закупом нема никакве рачунице – истиче Глигоријевић, подсећајући да се пољопривредници за лицитацију државне земље претходно договоре и један другом не “умачу кашику у тањир”.

 

У ПАПИРИМА 70.000 ХЕКТАРА

 

СРПСКОЈ прасловној цркви у аграрној реформи 1945. и национализацији 1958. одузето је 70.000 хектара ораница. Досад јој је враћено више од половине, заправо око 40.000 хектара. Према неким подацима, у реституцији СПЦ има право на 170.000 хектара, али папире има за 70.000.

Вечерње новости