У Македонији почео „специјални рат“

На референдумско питање „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање договора између Републике Македоније и Републике Грчке“, позитивно би одговорило 41,5 одсто испитаника, док би против било 35,1 одсто њих, показују резултати истраживања јавног мњења које је за Македонски центар за међународну сарадњу спровела агенција „М проспект“.

Према овим резултатима, 66,4 одсто анкетираних би изашло на референдум који је заказан за 30. септембар у Македонији, 19,8 одсто испитаника ће га бојкотовати, док 11,9 одсто анкетираних још није донијело одлуку да ли ће изаћи на гласање.

Међутим, како за Спутњик каже аналитичар из Скопља Александар Митевски, резултате ове анкете треба узети са резервом јер је, како наводи, агенција која је спровела поменуто истраживање у прошлости сарађивала са партијом Зорана Заева, док је СДСМ био у опозицији, а самом Заеву је у два наврата додијелила награду најуспјешнијег менаџера у југоисточној Европи.

– Наша Влада је недавно наручила једно друго истраживање јавног мњења, које је показало да је од 75 одсто Македонаца њих 91 одсто против чланства у НАТО-у са промијењеним именом државе, а око 80 одсто је рекло да ће бојкотовати референдум. Они су резултате тог истраживања крили мјесец дана, па ову анкету која је сада објављена, могу само да тумачим као најаву да ће се манипулисати са резултатима референдума – оцјењује Митевски.

Он се позива на резултате других истраживања које сматра далеко релевантнијим и тврди да ће се излазност на референдуму кретати од 28 до 33 одсто.

– То је око 14 или 15 одсто албанског становништва у Македонији и највише 20 одсто оних који су окорјели провладини активисти или људи који су добили радна мјеста или неку функцију. У Македонији, осим владајућих партија СДСМ и ДУИ, не постоји ниједна друга политичка сила која подржава референдум, па ове двије странке никако не могу у септембру да изведу на гласање око 70 процената грађана и да тај референдум буде успјешан. То би могли само ако намјесте резултате по шаблону ове посљедње анкете коју су објавили – категоричан је Митевски.

Како каже, на референдум мора да изађе 910.000 гласача и сви они морају да гласају „за“, како би референдум био проглашен успјешним.

– У Македонији нема више од 200.000 Албанаца, а да кажемо да је на то још 250.000 оних који би на референдуму гласали „за“. Међутим, то је само половина бројке која је властима потребна да би референдум успио. Дакле, судбина земље је у рукама Македонаца. Знате, септембар је мјесец када се прави зимница, а 30. септембар је одличан датум да се прави ајвар – поручује Митевски.

Нешто другачијег става је професор Денко Малески, некадашњи први министар спољних послова Македоније, који каже да Албанци и Македонци дијеле заједничку судбину земље у којој живе.- У интересу умјерених снага Албанаца је да Македонија постане чланица ЕУ и НАТО-а, како не би дошло до радикализације ситуације. Када је ријеч о Македонцима, треба имати на уму да се исувише дуго манипулисало тим македонским осејћањима, гдје је био доминантан македонски национализам који је градио своју идеју на подијељеној отаџбини, што нас је водило у конфликт са сусједним земаљама. У том смислу, ово ће бити тешко отрежњење за македонску популацију – каже Малески.

Према његовим ријечима, тешко је процијенити како ће се ствари одвијати и да ли ће се Влада Македоније након 30. септембра руководити резултатима референдума или не, али напомиње да бојкот референдума није добро рјешење.

– Мислим да је ово велика шанса да изађемо из овог пакленог круга у коме се вртимо већ тридесет година, не успијевајући да нађемо компромис са Грцима. Ово је уникатна међународна ситуација коју треба искористити, као и спремност двије влада да се отргну из загрљаја својих национализама, па бојкот референдума није добра ствар – закључује Малески за Спутњик.

РТРС