Упознавање: СВИ МИ „ФУРАМО“ СВОЈЕ МАСКЕ

Још једно фестивалско вече провешћемо у друштву младих људи, чланова Драмског студија Луденс театра- Каотис театралис из Копривнице, који ће шестог дана Фестивала фестивала на сцени Културног центра одиграти представу „Испод површине“, колективни ауторски рад.

Вечерас би, можда, могли да добијемо одговоре на питања која, сигурна сам, свако од нас бар једном дневно себи постави – шта значи бити нормалан, шта лежи у дубинама људских душа, убијају ли нас проблеми или нас чине јачима, треба ли причати о њима или их стављати по страни?

У 50 минута, видјећемо како на ове животне дилеме гледају млади људи од 16 до 32 године!

КАРЛО КУЧАНДА, режија

– Ријеч је о ауторској представи о којој смо доста промишљали, разговарали, било је ту пуно теорија када смо кренули у праксу. Сцене које гледамо у представи су произашле из глумаца, па смо онда око тога надоградили причу. Сви скупа смо градили представу. Да ли треба загребати испод површине?! Наравно да увијек треба загребати јер ми сви имамо неке маске које „фурамо“ кроз друштвени живот. Тако да представа проговара о неким актуелним проблемима, нон-стоп. Имамо проблем злостављача жене, насилника, особе која улази у друштво, бори се против њега јер не жели да је оно уоквирује, жели истражити свијет путем своје слободе. Имамо ту и неког ПТСП-овца који се, у тој нашој клиници, суочава са дечком који хоће да промијени пол. Имамо сестре које пате због породичне трагедије. Представа се тиче неких тема у којима се могу препознати многи који су прошли кроз сличне ситуације. Ово је драма, арт драма, а има и елемената мјузикла и савременог плеса.

МИХОВИЛ МАЛОЧА, ПТСП-овац

– Представа нам је јако важна, много смо се у њу инвестирали, а произашла је из наших жеља, мотива. Након дугогодишњег похађања драмске умјетности, одлучили смо се на једну озбиљнију представу, поготово што доста нас сада одлази на факултете и у друге градове, па ћемо се ускоро опростити. Хтјели смо нешто меморијално направити и мислим да смо, апсолутно, погодили своју жељу и циљ.

Играм ПТСП-овца који има психичке посљедице рата и суочава се са савременим проблемима, сукобљава се са особом која жели промијенити пол. Сматра то накарадним и чудним и бори се против тога. Међутим, долази до преокрета, ипак он налази нешто у себи и прихвата другу особу као људско биће.

КОПРИВНИЦА ЈЕ КУЛТУРНО РАЗВИЈЕН ГРАД

– Иако смо мала средина доста се ради на култури, подстичу се млади људи да се активирају у било ком погледу умјетности.Доста смо активни. Имамо велики број умјетничких аматера из свих области. У граду, осим театарских умјетника, има много музичких бендова, различитих жанрова, има пуно пјесника, умјетничких графитера. Заиста, доста простора се посвећује умјетности.

ПЕТРА БАЛИЈА, жена

– Играм жену, у ситуацији у којој мушкарац и жена нису у неким идеалним односима, пуно је трзавица и долази до тога да мушкарац туче жену. Код нас то није класична тучњава, то је савремени плес, у којем смо се трудили приказати сву патњу и бол која је и даље прожета љубављу, јер они се и даље воле, иако чине то што чине.

Ми смо скупина младих. Мислим да млади могу гласно да проговоре о овим свакодневним животним проблемима. Сматрам да смо ових проблема доста свјеснији него што су били наши родитељи и генерације наших дједова и бака, имамо неки већи глас и заузимамо јачи став. Самим тим што такву представу радимо, спремни смо јавно проговорити, дићи свој глас, више то није табу тема данашњице јер су то ствари које се дешавају око нас и о њима треба говорити.

Јасно и гласно проговарају деветнаестогодишњаци!

Дакле, шта то гребе испод површине људске психе?

Одговор добијамо вечерас!