УТИСЦИ НАГРАЂЕНИХ ФЕСТИВАЛАЦА

КАМЕНКО БЕРТИЋ, директор Културног центра Кула (побједничка представа „Родољупци“, пет Златних маски и награда публике), као глумац Диплома за партнерску игру (са Браниславом Унгиновићем)

– Никада не идемо на фестивале са неким очекивањима, али, ево, показало се да смо лијепо одиграли, да су публика и жири на прави начин схватили ову представу. У Требиње је доћи част, привилегија, а велико задовољство је играти пред публиком која тако лијепо схвата позориште.

 

ДРАГАН ОСТОЈИЋ, Златнe маскe за најбољу режију и рјешење сценског простора (представа „Родољупци“ Културни центар Кула)

– Оно вече када смо одиграли представу, ја сам се топио, зато што је било пуно публике и осјећај одговорности је био велики. Препуна сала, одличан пријем. Није лако играти „Родољупце“, али мислим да смо направили једну добру равнотежу, да је то права комедија. Људи су то прихватили и хвала онима који су оцијенили да то вриједи.

 

 

АЛЕКСАНДАР САША СТОШИЋ, Златна маска за најбољу женску улогу (Ала Ивановна у представи „Кокошка“ Градско позориште Смедеревска Паланка)

– Изненађен сам, нисам заиста очекивао награду. Први пут сам у Требињу, бавим се позориштем неких 22 године, правио сам паузу. Усхићен сам. Видјели смо јако добре представе, посебно комад „Испод површине“ из Копривнице. Дјеловало је тако једноставно лако, али тешко се долази до таквог резултата и ја сам одушевљен њиховом представом.

 

 

ЗОРАН РАДУЛОВИЋ, Златна маска за најбољу мушку улогу (Жутилов у представи „Родољупци“ Културни центар Кула)

– Сваки глумац је почаствован који се пласира да дође на овај фестивал. Посебно је срећан кад му један овакав жири да награду, комплимент и награди га Златном маском. Сви глумци аматери и професионалци раде најбоље што могу, а срећа дође на крају кад неко препозна ваш рад, труд и потврди да је то било добро.

 

 

БОЖИДАР БОБО ВУЧУР, Златна маска за ауторску музику (представа „Слуге“ Градско позориште Требиње)

– Свака награда је драга, поготово што волим да радим музику за позориште. Прије сам радио и за неке филмове. Тако да ми је то, од цијелог мог композиторског рада, можда, и најдражи рад, то ми даје неку слободу. Мада је ова представа Жељка Милошевића била захтјевна, захтијевала је од мене неки спој француске музике, односно нешто мало модерније. Надам се да сам то добро погодио. Ово ми је друга Златна маска на овом фестивалу, дај Боже здравља – биће још!

 

МИХОВИЛ МАЛОЧА, Диплома за ауторски сонг у представи „Испод површине“ ансамбла Каотис театралис Луденс театра из Копривнице (који је награђен Златном маском за колективну игру)

– Први пут смо у Требињу, фантастично нам је апсолутно свима, одушевљени смо градом, људима и атмосфером. Док смо чекали проглашење, коментарисали смо да нисмо још били на оваквом фестивалу. До сваког детаља је све било испланирано, све је професионално одрађено. Свака похвала и нама је највећа награда што смо дошли овдје!

 

 

МИЛИЦА ЈЕРЕМИЋ, Златна маска за костимографију (представа „Слуге“ Градско позориште Требиње)

– Сматрам да је ова награда велики успјех, поготово у свом граду. Радила сам у јако добрим условима, са сјајном екипом, тако да инспирације није мањкало. Имала сам диван однос са редитељем, јасно смо се разумјели око свих потреба представе и екипа је била, заиста, сјајна, што је, ево, резултирало наградом. Релативно дуго је требало да направимо све те костиме, али креативни рад је уживање, тако да вријеме није ни битно.

 

 

АДНАН МУЈКИЋ, Диплома за ангажован приступ проблемима младих у транзицији (представа „Хоћу кући“ Позориште младих Тузле)

– Први пут смо у Требињу и ово што смо осјетили данас – помјера нас у једном смјеру који може бити само позитиван за наш рад у Тузли. Када је у питању ова врста признања за оно што је наш рад, мени је драго, као појединцу који заступа интересе младих, да је неко препознао оно што је основна мисија позоришта младих, а то је рад са младим људима, њихова лична едукација и усавршавање кроз позориште, односно драмску педагогију, и коначно, актуелност тематике у односу на њихове властите, личне проблеме. Драго ми је да је то стручни жири препознао и драго ми је да смо на овај начин подржани. Ово нам може бити само подстицај, „вјетар у леђа“ за неке нове пројекте, а надамо се прилици и срећи да још неке године будемо овдје.

 

 

УЗ НЕИЗБЈЕЖНО – ВИДИМО СЕ ДОГОДИНЕ, ЗАВРШНА ОЦЈЕНА 61. ФЕСТИВАЛА ФЕСТИВАЛА

ЈОВИЦА ПАВИЋ, предсједник стручног жирија фестивала

– Мислим да смо у нашим одлукама сажели оно што се догађало на фестивалу. Интересантно је, симптоматично било да је овај фестивал био у пренапрегнутом односу квалитета и ентузијазма, озбиљних, старијих ансамбала који имају традицију, у којима играју људи који су већ у зрелим годинама, и оних ансамбала који су, практично, као студентски, омладински. Једном ријечју – спој младости и искуства, зрелости, и та врста, како бих рекао, пренапрегнутости, довела је до врло узбудљивог фестивала који је био ангажован и у друштвеном и у умјетничком смислу.

Били смо на слатким мукама, имали смо озбиљан задатак, али морам признати да смо нас троје релативно лако и брзо донијели одлуке, нисмо се нешто превише двоумили, и испало је да је једна представа доминантна. Видим да је добила и награду жирија публике, поклопили смо се очигледно, иако нисмо имали никакве консултације, што значи да смо били на правом трагу.

У сваком случају, ово је значајан аматерски фестивал, надам се да ће се ширити, добити неке своје нове димензије и квалитет, тако да смо ми своју улогу, сигуран сам, а надам се да тако вреднују и ансамбли и публика, и Град Требиње и Умјетнички савјет фестивала, урадили како треба, на задовољство свих.