Венецијанска комисија о имовини СПЦ у Црној Гори

Држава не може да одузима црквену имовину, мишљење је Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР, које је још прије три године достављено црногорској влади, а у којем, између осталог, стоји да Српска православна црква у тој држави има неспорни правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси, пише данашњи подгорички „Дан“.

Конфискација цркава и њихове имовине, коју је влада планирала нацртом закона о слободи вјероисповијести из 2015. године, представљала би кршење Европске конвенције о људским правима, којом се гарантује право на мирно уживање имовине, оцијењено је у том документу до којег је Дан дошао у посјед.

У данашњој објави неких од најзначајнијих примедби којима, иначе, како се наводи, овај документ обилује, стоји да је Венецијанска комисија критиковала низ одредаба, посебно ону која се односи на конфискацију имовине, али и захтјев да се Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве региструје, јер, по њиховој оцјени, за тим нема потребе јер она има неспоран правни субјективитет.

Венецијанска комисија је 27. новембра 2015. године припремила мишљење бр. 820/2015 о Нацрту закона о слободи вјероисповијести у Црној Гори.

Мишљење је претходно достављено Министарству за људска и мањинска права на чијем се челу у то врјеме налазио Суад Нумановић.

Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су мишљење припремили за пленарну сједницу Венецијанске комисије у децембру 2015. године, али је Министарство повукло акт из процедуре пред тим међународним тијелом, наводи Дан.

Указује се и да је амбасадорка Божидарка Крунић, стална представница Црне Горе при Савету Европе, дописом од 24. августа 2015. године затражила мишљење Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вјероисповести.

Нацрт закона су проучили и у име Венецијанске комисије саставили мишљење међународни правни експерти Николае Есану (Република Молдавија), Кристоф Грабенвартер (Аустрија), Јорген Стен Соренсен (Данска), Јан Валаерс (Белгија) и Бен Вермеулен (Холандија) у својству извјестилаца.

У Мишљењу међународни правни експерти су у 96 тачака дали неповољне и негативне оцјене на велики број одредби у Нацрту закона са препорукама да се бришу због дискриминаторних обиљежја.

Готово све одредбе Нацрта закона које су већ годинама предмет бројних полемика и на којима истрајава Влада Црне Горе због Српске православне цркве нису прошле тест усаглашености са Европском конвенцијом о људским правима, другим важећим међународноправним актима и обавезујућом судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру.

Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДИХР у закључку сматрају да је неопходно да се замијени застарјели Закон о правном положају вјерских заједница из 1977. године новим Законом о слободи вјере, пратећи развоје правних, политичких и друштвених услова у којима се вјерске заједнице успостављају и дјелују.

Ова међународна тијела сматрају да Нацрт закона презентује озбиљне проблеме по многим питањима која морају бити третирана у односу на процес поновне регистрације, оптерећујуће захтјеве регистрације, дискриминаторно држављанство, територијалне захтјеве о поклапању граница вјерских заједница са границама државе Црне Горе, несразмјерне санкције за вјерске заједнице (забрана и уклањање из регистра) и коначно питање, како квалификују, конфискације цркава, вјерских објеката и других непокретности вјерских заједница из чланова 52 и 53 Нацрта закона, као и имовинска права вјерских заједница.

У мишљењу су, пише Дан, дате препоруке да цркве и вјерске заједнице које су већ регистроване у складу са законом из 1977. године могу бити аутоматски препознате и стећи правни субјективитет. Ово правило, такође, треба да буде примијењено на вјерске заједнице које су фактички препознате као правна лица при чему је посебно поменута Српска православна црква у Црној Гори за коју експерти Венецијанске комисије сматрају да има неспоран правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси.

Венецијанска комисија сматра да дискриминаторно држављанство и територијални захтјеви за регистрацију вјерских заједница треба да буду уклоњени, а формални захтјеви за регистрацију треба да буду ограничени на оне који су неопходни за идентификацију вјерске заједнице и верификацију да ли иста испуњава услове за регистрацију предвиђене законом. Истичу и да неоправдани захтјеви као што су информисање о „начину дјеловања (…) који заједница користи за обављање вјерских обичаја“ или „основним вјерским текстовима вјерске заједнице у аутентичном тексту“ треба да буду уклоњени.

Танјуг