Билећко језеро, једно од највећих вјештачких језера на Балкану, има велики туристички потенцијал да постане једна од пет врхунских туристичких дестинација у Републици Српској, али је потребно адекватно улагање у инфраструктуру, поручили су из општинске Туристичке организације.

bilecko jezero.jpg (98 KB)

У непосредној близини језера је и културно-историјско насљеђе, уређен простор на коме су стећци, што, како кажу у Туристичкој организацији, вриједи посјетити.

Директор Туристичке организације Никола Бајовић истиче да је Билећко језеро богато рибом, нарочито сомом, због чега има огроман потенцијал за развој риболовног туризма, па из године у годину у том смислу биљежи све већу посјећеност.

"Долазе нам гости из цијеле Европе. На језеру се сваког љета традиционално одржава и `Сомовијада` која је привлачна бројним риболовцима. Планирано је и одржавање Свјетског првенства у лову на сома бућком", прича Бајовић Срни.

Страственим риболовцима се све чешће пружа прилика да на овом билећком бисеру улове сомове великих тежина. И овог љета неколицина риболоваца могла је да се похвали капиталцима које је уловима у Билећком језеру.

Бајовић прича и да је могуће изнајмити и чамце за риболов, као и за обилазак острва са Црквом Светог Илије, затим бране Гранчарево, те археолошког локалитета Црвене стијене.

Према његовим ријечима, потенцијали Билећког језера нису довољно искориштени, па би неопходно било уложити средства у инфраструктуру, што би га учинило приступачнијим за посјетиоце.

"Приоритетно би требало да се побољшају и асфалтирају приступни путеви, уреде плаже, изгради марина за чамце, туристички инфо центар, рибарско село, као и ауто-камп на обали језера", навео је Бајовић.

Предсједник Спортско-риболовног друштва у Билећи Спасо Капор каже Срни да би на обали језера ускоро требало да почну припреме за изградњу рибарског платоа.

Изградња ће ићи у три фазе, за шта је пројекат направило предузеће "Хидроелектране на Требишњици".

"Прва фаза је изградња љетњиковца, канцеларије за рибарско друштво, у другој фази предвиђена је изградња бунгалова и ауто-камп, а у трећој фази је планирана изградња молова за чамце", наводи Капор.

Он је захвалан директору предузећа "Хидроелектране на Требишњици" Гордану Мишељићу за подршку у раду билећког Спортско-риболовног друштва.

Билећко језеро простире се на површини од око 33 километра квадратна и једно је од највећих вјештачких акумулација на Балкану. Настало је изградњом бране Гранчарево на ријеци Требишњици 1968. године.

На дну језера налази се напуштено село које је евакуисано приликом изградње хидролектране Требиње један.

Подизањем воде потопљене су куће и имања из билећких села Паник, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше, као и многи културно-историјски споменици.