bozo djurasovic.jpg (96 KB)

Трећи долазак у матични клуб уједно је и најдужи период који је кошаркаш Божо Ђурасовић провео у Леотару.

Чекајући инострани ангажман тренирао је са остатком екипе током љета, а како није било адекватних понуда, одлучио је да остане у матичном клубу у којем је један од носилаца игре. Први пут у сениорској конкуренцији заједно са њим у екипи је и старији брат Никола.

- У шали смо говорили да би било лијепо да останемо заједно, а када се отворило мјесто послије повреда неких играча, озбиљно смо попричали и договорили се да будем члан све док не буде искрснула добра понуда из иностранства. До Нове године сигурно сам члан Леотара и тада очекујем понуду, мада то узимам са дозом резерве због пандемије и чињенице да се скоро сви клубови окрећу домаћим играчима, јер немају новца. На стенд-бају сам, али се на жалим, јер ми је изузетно драго да играм са својим пријатељима - изјавио је Ђурасовић за “Глас Српске”.

Сарадња са братом за сада је феноменална. Каже добро се познају, иако до сада нису били чланови истог тима.

- Лако се договоримо, јер добро читамо мисли један другоме и надопуњујемо се на терену. Нема љубоморе и поред добро познате чињенице да два брата никад не могу заједно играти у истом тиму (смијех). Да се ово десило прије шест или седам година, можда бисмо више били себични, овако асистенцијама тражимо један другога. Одлично познајем све момке са којима играмо, пријатељи смо и ван терена. Имамо једног странца који је ту три године и нико га више не сматра страним играчем, тако да је атмосфера породична - истакао је Ђурасовић, који игра на позицији ниског крила.

Током каријере наступао је за Босну, њемачки Гисен, украјинску Политехнику, швајцарски Монтеј, румунске Стеауу и Крајову, Зрињски, Динамик, француски Квимпер, док је прошлу сезону провео у мађарском КТЕ Дуна Асфалту из Кечкеметија. Поредећи квалитет такмичења у тим државама лако се уочи разлог зашто су испред БиХ.

- Мађари су много испред када је ријеч о организацији лиге. Успјели су да са много мање талентованих играча имају квалитетније такмичење. Мађарска звучи као нека егзотична кошаркашка дестинација, али уопште није тако. Подржавају ФИБА па њихов првак игра у Лиги шампиона, док имају још неколико клубова који претендују на сами врх, а остали су доста изједначени на високом нивоу те су у рангу квалитетнијег дијела Друге АБА лиге. Смањили су број странаца са пет на четири па је сада квалитет мало опао, али ће они то брзо премостити - рекао је Ђурасовић.

Позитивно искуство понио је и из Румуније, иако је на почетку авантуре било скептика.

- Мојим пријатељима није било јасно зашто сам тамо отишао, а Румуни су тада почели много да улажу у кошарку, што јасно даје резултате посљедњих година. Говорио сам им да иду тамо па да се увјере, неки су ме послушали и нису се покајали. Швајцарска је прича за себе.

Организација је беспријекорна иако је кошарка четврти спорт по интересовању након фудбала, хокеја и скијања. Држава мало улаже, али приватни сектор то гура и виши је ниво него у Мађарској или Румунији. Да су у БиХ буџети клубова већи за трећину, Лига би била далеко квалитетнија, јер би сви жељели да играју у домаћим клубовима - закључио је Ђурасовић.

Домети

Леотар је одиграо шест утакмица ове сезоне и има половичан учинак, мада по саставу екипе дјелује да може много боље.

- Увијек нам постављају питање колико можемо догурати у Лиги БиХ. Не знам. Имамо фину екипу која би требало да се бори за врх табеле, односно за мјесто међу четири најбоља, али је много објективних разлога зашто нисмо уписали више побједа. Проблем је у ритму, јер смо предуго времена били на паузи па нам се деси да не држимо ниво игре и концентрацију током свих 40 минута. То је било очекивано јер нико није тренирао два мјесеца - нагласио је Ђурасовић.