Оркестар Гимназије „Јован Дучић“ активно дјелује нешто више од три године. Tалентом засјене на сваком новом концерту. Можете их назвати аматерским, волонтерским, како год, али то што су нам, више пута до сада приуштили ови млади људи вриједно је дивљења. Када чујемо њихов изузетан репертоар, с акцентом на Битлсе, Френка Синатру, Адел, Индексе, Парни ваљак... можемо им одати признање због избора музике којом његују истинске животне и умјетничке вриједности.

orkestar-gimnazije-pero-bokic.jpg (133 KB)

Иако је ријеч о 25 чланова оркестра, неких музички добро поткованих, других самоуких, за све што нам представе понајвише је заслужна једна особа. Њихов професор музичке културе и диригент Перо Бокић. Комплексна и мултиталентована личност, човјек који је успио да генерацијама дјеце 21. вијека и инстант живота укаже да је по површини важно загребати јер ће наћи очаравајуће и фасцинантне дубине, о којима вриједи знати и размишљати.

Аргументе има, али можда и нешто важније, љубав, досљедност и посвећеност. Упоредо је завршио два факултета, Електротехнику и Музичку академију. Компонује и пише аранжмане. Свира више инструмената. Изучава програмирање и видеографију. Времена има за све чега се лати, јер је глад за знањем, каже нам, његова насушна потреба.

pero-bokic.jpg (137 KB)

„Љубав према музици код мене је константна. Рекао бих, постоји одувијек. Моја мајка је завршила основну музичку школу, свирала је хармонику, пјевала у хору, у кући се увијек чула пјесма. Одрастајући у таквом окружењу, рано сам заволио нешто што је постало мој природни амбијент. Након завршене основне школе и Гимназије, уписао сам Електротехнички факултет у Подгорици. Већ на трећој години студија, преломио сам да морам употпунити знање и звање у правцу музике и тако одлучио да упишем Музичку академију у Мостару“, озарено нам прича пут којим се без дилеме отиснуо.

Слиједио је срце и изборио се да необичан спој два факултета, који немају ништа заједничко, заврши у року. Фасцинантно нам је да се успјешно задржао у обје области за које се школовао.

„Из хобија се бавим програмирањем и видеографијом, па осим музичке културе, предајем и информатику. Увијек сам настојао да сазнам више од оног што ми је понуђено. Ваљда ме та потреба за истраживањем и довела до тога да завршим два факултета, као и да се бавим и једним и другим занимањем. Кључна је, наравно, била подршка мојих родитеља, прво мајке, којој могу да захвалим за већину онога ко сам и шта сам, а онда касније и дјевојке, данас супруге и дјеце, те разумијевање са свих страна. Није лако било, посебно пред крај једног а почетак другог факултета. Паралелно сам свирао и зарађивао да бих исплатио све школарине. Било је стресно, али је вриједило!“

orkestar-gimnazije-pero-bokic-1.JPG (138 KB)

Знајући да без музике није комплетан, прије пет година је основао и властити музички састав – „Импресив бенд“. И овдје се потрудио да са колегама музичарима направи нешто другачије. Обавезно се свира и пјева уживо и вишегласно, а изводе се композиције од руских и грчких народних изворних пјесама, стране и домаће поп и народне музике, до новијих нумера које имају садржину и квалитет. Наступајући у региону и шире, такође, промовишу културну сцену нашег града и Херцеговине.

Инспиративног духа и природе која мора да буде стваралачки активна не чуди нас што овај музичар, уз хармонику и клавир, свира и гитару, бас, бубњеве и кларинет. Нисмо изненађени ни што са својим ђацима не гради искључиво крути, дистанцирани однос. Напротив, себе доживљава као некога чија је улога да преносећи знање младима, од њих креира комплетне личности.

„Почевши са радом у Гимназији одмах сам изнио идеју да формирамо оркестар. Ученици су били одушевљени. Кренуло је спонтано, али од старта сам имао визију да то изгледа и звучи онако како је било на нашем посљедњем концерту, у августу овог љета. Иако је оркестар постигао неке стандарде, сматрам да можемо још боље. Није лако у аматерским оркестрима бити диригент или аранжер. Потребно је много тога прилагодити дјеци да их са једне стране мотивишем, а не преоптеретим, како не би одустали. Тако је то кад нешто почива на волонтеризму и љубави. За свакога треба имати слуха и процијенити колико ко може. У овом оркестру имам ученика који су завршили или похађају Средњу музичку школу, вишеструко награђивани, са апсолутним слухом, а имам и оне који су научили неки инструмент сами или уз youtube. Али то је заиста изазов, спојити такве људе да долазе, да се радују свакој новој проби и заједничком дружењу. Мени то много значи и мислим да ћу са овом дјецом тек направити нешто више!“

С обзиром на његову ријешеност, искрену и педагошку да их подстиче на више домете, вјерујемо му на ријеч.

„Трудим се да им што више укажем на праве вриједности. Небитно да ли је у питању филм, позориште или музика. Разговарам са њима да није увијек рјешење ићи линијом мањег отпора и бирати лаганије садржаје, већ да је много боље бавити се темама које тјерају на размишљање. Кад је ријеч о музици, упућујем их да слушају оно што је квалитетно, што нам шаље важну поруку, умјесто да прате наивне ствари у супротности са моралним начелима, лаке ноте без икаквог контакта са умјетношћу и стварним животом. Из тог разлога, на часовима музичке културе увео сам и посебну оцјену коју добијају слушајући и препознавајући популарну забавну домаћу и страну музику насталу у посљедњих 50 година. Покушавам да смањим јаз између онога чему их учим и онога што им је данас наметнуто као музика“, објашњава овај професор, додајући да га радује када међу дјецом спозна оне који његову сугестију прихватају и разумију.

Оваквим приступом, указивања на музику која има умјетничку вриједност, обогатио је репертоар на концертима гимназијског оркестра, али и младе, танане душе. Из тог разлога, ови музичари потпуно су спремни за нове изазове и подухвате.

„Од ове године имамо подршку Градске управе и добили смо скромну, али важну помоћ. Имамо финансијску подршку и од ресорног министарства. Осим тога, учествујемо и у пројекту 'Music build bridges' (Музика гради мостове), тј. гранту који је расписала Америчка амбасада у БиХ. На нама је да са Градским лименим оркестром из Стоца креирамо двадесетак композиција у један заједнички концерт, који бисмо, ако све буде по плану, реализовали почетком наредне године у Требињу, Билећи, Стоцу, Мостару и Сарајеву. Пресрећни смо због онога што нам предстоји, а највише због дружења младих људи, који превазилазе питање националне и вјерске припадности, воле своје али не мрзе туђе и радо желе да чују и виде нове ствари. Одушевљавају ме што без предрасуда и са лакоћом комуницирају и стварају заједно“, поносан је Перо Бокић.

Захваљујући универзалном умјетничком језику, полагању на моралне и естетске животне вриједности, снагом музике Перо је својим ученицима и члановима оркестра већ одавно изградио мост за неко боље сутра. Вјерују свом професору када им каже да се знање исплати, а он њима, да ће се једном, ако не и веома брзо, још више поносити тим младим људима. 

Оркестар, друго Перово име

„Кад сам дипломирао на оба факултета, себи сам рекао покушаћу овдје. Имао сам срећу да сам упознао праве људе и већ на студијама академије радио као наставник музичке културе у Основној школи 'Свети Василије Острошки' у Горици. Уз све обавезе, написао сам интересантан пројекат и на основу њега формирао Омладински оркестар. Реализовали смо чак и концерт на тему 'Музика националних мањина у БиХ' и тим путем добили новац за куповину инструмената. За годину дана, заједно са младим музичарима из ове требињске школе, направили смо интересантну и дивну музичку причу која је обишла цијелу Републику Српску. Купили смо нешто инструмената за потребе школе и пресрећан сам што оркестар и данас постоји! Тамо сам радио три године и био одушевљен талентованом дјецом, одличнима и по знању и дисциплини. Мањи број дјеце је похађао музичку школу и у оркестру сам тада имао свега двоје или троје њих, док су остали били самоуки или су свој музички пут почели са мном. Био је то диван изазов, постићи нешто са младима који желе више, другачије, а требало их је, условно речено, музички описменити. Предивни и драгоцјени дани!“

Заслужено у програму РТС-а

„У оркестру Гимназије 'Јован Дучић' углавном се држим аранжерског дијела уз оркестрацију, односно припрему дионица за извођење. Диван и креативан посао у коме уживам. Што се тиче ауторског рада, оркестар иза себе има двије композиције. Једна није у потпуности наша ауторска, али је наишла на огромно одушевљење публике. У питању је Захарова пјесма 'Чекај ме', по тексту руског писца Константина Симонова. Снимили смо је за потребе конкурса Педагошког завода РС и ресорног министарства. Толико смо брзо одреаговали, да смо за само пет дана виолиниста и солиста Матија Тучић и ја снимили клавир и глас, потом гудаче и у једном дану спот. То је преломило у нашу корист да се за овај оркестар чује у цијелом региону. Спот је дошао до 30.000 прегледа, емитован је чак на Радио телевизији Србије, а пјесма и на Радио Београду. Контактирали су нас и упутили ријечи подршке многи београдски глумци и музичари. Снимање спота нам је помогао велики пријатељ оркестра Славенко Вукасовић. Уз његову помоћ реализовали смо и наш други спот за пјесму 'У хиљаду боја', за коју музику и текст потписује, слободно могу рећи, највећи фан орекстра од оснивања, кантаутор из Требиња Драган Рајић. Свима који нас подржавају на било који начин веома сам захвалан. Ово је огромна сатисфакција, нешто што ће остати иза нас, и што вриједи!“