patrijarh-pavle.jpg (86 KB)

Прије десет година упокојио се Његова светост патријарх српски Павле, који је био омиљен међу народом због своје скромности и истинољубивости, а чије поруке су и данас актуелне.

Патријарх Павле, чије је свјетовно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља - 11. септембра 1914. године у Кућанцима, код Доњег Михољца у Славонији.

Он и брат Душан су рано остали без оба родитеља, а бригу о њима преузела је очева сестра Сенка, коју је патријарх називао другом мајком.

Основну школу завршио је у Кућанцима, Нижу гимназију у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву.

У Београду је 1936. године уписао Богословски факултет, а ванредно је завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет, на којем је стигао до друге године студија.

Завршио је Богословски факултет у Београду, гдје га је затекао Други свјетски рат.

У прољеће 1942. године његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у Манастир Свете Тројице у Овчару, а од 1944. године радио је као вјероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за дјецу избјеглу из Босне.

Те године је оболио од туберкулозе. Одатле је, из здравствених разлога, отишао у манастир Вујан, у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, гдје је био до 1946. године и излијечио се од туберкулозе.

Замонашио се 1948. године у манастиру Благовјештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле, које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.

Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, а радио је и као помоћни наставник Богословије "Светог Кирила и Методија" у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. године архимандрит. Од 1955. године двије године је био на постдипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године и на Косову и Метохији је провео 33 године.

Изабран је 1. децембра 1990. године за 44. патријарха Српске православне цркве, замјенивши на том мјесту болесног патријарха Германа.

Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада Јеванђеље.

На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година, а у његово вријеме основана је Академија Српске православне цркве /СПЦ/ за умјетност и конзервацију, враћена је вјеронаука у јавне школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета.

Посјетио је бројне православне цркве - цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији и носилац је највиших црквених и државних одликовања.

Био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку. Говорио је грчки, руски и њемачки језик.

Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звијезде првог степена и руским орденом "Достојанство" због "значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли".

Влада Србије је 13. јануара 2005. године именовала патријарха Павла за почасног предсједника Фонда за Косово и Метохију.

Током посјете Русији у јануару 2002. године патријарху Павлу су уручене двије значајне награде - Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Андреја Првозваног.

Објавио је двије књиге - "Питања и одговори чтецу пред производство" и "Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког". Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање "Србљака".

Лична библиотека патријарха Павла припала је фонду Библиотеке Патријаршије СПЦ и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака Манастира Светог архангела Михаила у Раковици.

Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којим је најпознатија она "Будимо људи", актуелне су и данас и не губе на снази.

- Човек не може да бира време и место где ће се родити, нити прилике и околности у којима ће живети. То не зависи од нас. Али, оно што зависи од нас и што се од нас очекује јесте да будемо људи - увек и свуда. Да нас као људе призна за своје Бог, а препознају преци и упознају савременици - ријечи су патријарха Павла.

Патријарх српски Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији у Београду. Према сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, гдје га је на посљедњи починак испратило више од пола милиона људи. Гроб блаженопочившег патријарха Павла данас посјећује на хиљаде православних вјерника.

Прошле године 15. новембра откривен је споменик патријарху Павлу на платоу испред Цркве Светог Марка у Београду.

Аутор споменика изливеног у бронзи, високог 1,8 метара, јесте вајар Зоран Малеш, који је представио патријарха Павла како сједи, благо погнуте главе, тако да одише скромношћу и духовношћу.