turanjanin i bijeedic

ТРЕБИЊЕ │ Број обољелих од дијабетеса је у сталном порасту. Међу регистрованим обољелим у источној Херцеговини је и 27 дјеце до 15 година, који су инсулин зависни, истакла је Нада Биједић, предсједник Удружења дијабетичара и осталих заинтересованих лица из Требиња.

„Наше удружење у Требињу броји преко 2.000 чланова од чега је њих 697 на инсулинској терапији, 1. 200 на оралним антидијабетицима, а остали су људи добре воље и породице дијабетичара“, рекла је Биједићева.

Она каже да прецизних података о броју обољелих на подручју источне Херцеговине уопште нема, јер не постоји ниједно овакво удружење које би се бавило превентивним едукативним радом и најавила нови, цјеловитији регистар на нивоу Савеза удружења дијабетичара РС које је основано управо захваљујући иницијативи удружења из Требиња.

Биједићева је додала да су најчешћи фактори ризика за дијабетес – гојазност, некретање, висок крвни притисак и холестерол, а да су узнемирујући знаци ове болести учестало мокрење, појачан осјећај жеђи и глади, губитак тежине и концентрације, умор и многи други симптоми.

Удружење дијабетичара и осталих заинтересованих лица Требиње вечерас је организовало едукативно предавање на тему „Мој живот с дијабетесом“ с циљем превенције компликација дијабетеса кроз едукацију, на којем је говорила ендокринолог дијабетолог др Славица Турањанин, регионални координатор за дијабетес РС.

Она је истакла да је дијабетес модерна болест која је свуда око нас присутна „у медијима, на улици и у разговору људи који немају и коју имају дијабетес“.

„Едукација је најважнија превенција дијабетеса. Ако све више будемо причали о овој болести мислим да ћемо спријечити компликације и можда и настанак болести код неких људи. Најбоља превенција је здрава исхрана, физичка активност и редовно провјеравање основних здравствених параметара“, истакла је Турањанин.

IMG_1265

Турањанин је додала да предавања о дијабетесу сигурно резултирају унапређењу свијести, као и бољем информисању јавности о дијабетесу и његовим компликацијама, које се могу спријечити или значајно одгодити.

„Увијек кажем да је дијабетес стање, није ни болест док не дођу компликације. Кад дођу компликације онда је то болест, јер је човјек помало закаснио. И тада није све изгубљено, јер има начина да се те компликације покушају на неки начин олакшати и излијечити“, навела је Турањанин.
Д.М.