Дјела аутора умјетничке групе „Простор – Облик“ из фундуса Музеја савремене умјетности Републике Српске представљена су публици у Требињу - на специјализованој изложби за слијепе и слабовиде особе, која је вечерас отворена у галерији Музеја Херцеговине.

Изложба „Простор, облик, додир“, аутора др Сарите Вујковић и Жане Вукичевић, настала је 2015. године поводом четири деценије од оснивања умјетничке групе која је седамдесетих година XX вијека афирмисала апстракцију као нови ликовни израз у босанскохерцеговачкој умјетности.

Вујковићева, која је и директор Музеја савремене умјетности РС, каже да је и социјална инклузија важан сегмент савремене музеолошке дјелатности, па је пред ауторима био и необичан задатак – како представити апстрактну умјетност слијепим и слабовидим особама.

„У сарадњи са Тифлолошким музејом у Загребу покушали смо да - уз помоћ аудио-водича, тактилних репродукција, легенди на Брајевом писму, приближавањем слика мирисом и звуком, као и репликама скулптура - дочарамо један потпуно нови свијет људима који нису у могућности да уживају у визуалној умјетности, да конзумирају један сегмент културе који им је због њиховог хендикепа био потпуно недоступан“, појаснила је Вујковићева.

Коаутор изложбе Жана Вукичевић, виши кустос Музеја савремене умјетности РС, напомиње да је изложба представила двадесет репрезентативних дјела - слика, графика, цртежа и скулптура - из опуса девет умјетника групе „Простор – Облик“.

Све са циљем, додаје, да прикаже на који начин су се ови умјетници из Бањалуке и Сарајева бавили апстракцијом као тада иновативним умјетничким изразом на ликовној сцени БиХ.

„Ова умјетничка група веома је значајна за историју умјетности ових простора јер умјесто фигурације, тада преовлађујућег ликовног израза,  уводи апстракцију као новину. Били су врло храбри у тим седамдесетим годинама прошлог вијека. Иако је ријеч о умјетницима и тада врло афирмисаним и са већ изграђеним умјетничким изразом – пронашли су се и окупили око ове заједничке идеје“, истакла је она.

Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић казала је да је ово прва изложба у нашем граду прилагођена слијепим и слабовидим особама, те изразила наду да ће и требињски музеј ускоро бити у прилици да дио својих експоната презентује на овај начин, како би и особама ускраћеним за визуелни доживљај свијета омогућили да упознају дио културне баштине из фундуса установе.

Прије Требиња, пројекат је представљен и у Тифлолошком музеју у Загребу, Народном музеју на Цетињу, Галерији Матице српске у Новом Саду, те у оквиру интернационалног фестивала музеја „Интермузеј 2018“ у Москви.

Изложба у Требињу реализована је под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске и Града Требиња.

Р.С.