Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић најавио је да ће вјетроелектрана "Гребак" у општини Невесиње, чија се интензивна градња може очекивати у другој половини наредне године, бити завршена и прикључена на мрежу 2021. године, као и да ће ускоро бити додијељена концесија "Електропривреди Републике Српске" за изградњу вјетроелектране "Трусина".

Ђокић је рекао да је данас разговарано са представницима фирме "Вјетроелектрана Гребак" о реализацији пројекта изградње ове вјетроелектране, укупне вриједности око 120 милиона КМ, те да је на састанку представљен динамички план.

Он је објаснио да ће се ове године вршити припреме које се односе на документацију, сагласности, улазак у поступак рјешавања имовинско-правних односа, те рјешавање извора финансирања.

- Данас је представљено да ће се ова електрана моћи интензивно градити у другој половини наредне године, а завршити 2021. године и бити прикључена на мрежу. Изградња вјетроелектране, снаге за сада 50 мегавата, велики је привредни искорак и општине Невесиње и Републике Српске. Биће то први такав вјетропарк у Републици Српској - рекао је Ђокић у Невесињу.

Ђокић је додао да је концесионар, који ће градити вјетроелектрану, преузео обавезу да ће максимално ангажовати локалне капацитете.

- На овај начин се окрећемо будућности, показујемо спремност да прошлост ставимо иза себе, окренемо се животу са намјермо да заједно дамо допринос и створимо што је могуће више како за садашње, тако и за будуће генерације - рекао је Ђокић.

Он је навео да је инострани партнер у оквиру компаније која гради вјетроелектрану "Гребак" са ширег подручја Хамбурга, који је показао спремност да да добре препоруке за Републику Српску.

Ђокић је истакао да је област енергетике најважније стратешко развојно питање Републике Српске, те најавио да ће Влада веома брзо покренути нови концесиони поступак и додијелити концесију "Електропривреди Републике Српске" за изградњу вјетроелектране Трусина на подручју општине Невесиње, инсталисане снаге 50 мегавата.

Он је нагласио да ће то бити два велика енергетска објекта која ће добити општина Невесиње и Република Српска, чиме се показује максимална посвећеност Херцеговини, али и пруженим шансама развоја да се максимално искористе сви извори енергије.

Технички директор фирме "Вјетроелектране Гребак" Миралем Чампара рекао је да ће вјетроелектрана имати 14 вјетротурбина по 4,2 мегавата, висине око стотину метара, а да је испоручилац опреме један од највећих свјетских произвођача из Данске.

- Они нас за неколико дана посјећују. Водимо разговоре с њима, тако да би негдје до краја године и имали потписан предуговор са њима - навео је Чампара.

Он је напоменуо да се све обавезе из динамичког плана на вријеме извршавају, те да вјерују да ће пројекат бити завршен у складу са уговором о концесији, а то је почетак 2022. године

- Ми предузимамо све мјере, уз пуну подршку локалне заједнице, Министарства и Владе, и убијеђени смо да ће тај рок бити нешто раније, односно да ће почетак пробног погона бити урађен крајем 2021. године, што је отприлике око пола године раније него што је динамички предвиђено - рекао је Чампара.

Инвеститор Ерих Прајсла захвалио је за подршку коју су дали ресорно Министарство и локална заједница.

- Важно је имати политичку подршку без које сигурно не би били ту гдје смо данас - рекао је Прајсла, сувласник фирме "Вјетроелектрана Гребак" који је са партнером Адмиром Рахимићем био на састанку.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић истакао је да је ова општина као стратешки циљ развоја одредила енергетику, те да сматра да ће вјетроелектране заједно са пројектом "Горњи хоризонти" донијети доста добра овој локалној заједници и цијелој регији.

- Зато смо се на конкретан начин укључили у процес добијања концесије. Када је тај процес завршен, отворили смо процес експропријације кроз који ћемо помоћи инвеститору - рекао је Авдаловић.

Он је истакао да ће, када вјетропарк буде завршен, општина сваке године добијати близу милион КМ од концесије, те захвалио Влади, ресорном министру и онима који су изразили интерес да улажу у овај крај.

Срна