Иако је и Дучић знао рећи да се „са тог брега“ за фина времена види Италија, потписник ових редова је скоро цијели живот био у заблуди да је у питању пјесничка слобода и да се не може видјети Италија са наше друге стране, углавном из два разлога...

pogled-sa leotara-naslovna.jpg (126 KB)

Мислим да нема никога од нас ко се није макар негдје попео и уживао у погледу. За наше подручје је и карактеристично да је поглед лијеп, одакле год се гледа. Мада, од свих погледа некако најдоминантнији је онај са Леотара, ваљда и због оног малог града који се ушанчио испод и изгледа као на длану. Онда је одозго, за фина времена, поглед прелијеп докле год сеже. А докле стварно сеже поглед са Леотара?

Чини ми се да нема никога, поготово код мало старијих генерација, ко се није попео и на најмање брдо у дјетињству или гледао из аута морску пучину са вијугавог пута и питао се (и друге) оно питање свих питања: а види ли се Италија?

Наиме, мало прије Нове године (26. децембра 2019. год.), наш члан Милош Бодирога је снимио ову фотографију са Леотара.

Milos.jpg (76 KB)

Фотографија Милоша Бодироге

Иако је и Дучић знао рећи да се „са тог брега“ за фина времена види Италија, потписник ових редова је скоро цијели живот био у заблуди да је у питању пјесничка слобода и да се не може видјети Италија са наше друге стране, углавном из два разлога.

Први, што је подручје италијанских провинција „преко пута“, тј. Пуље (Puglia) доста ниско, без изражених планина и горја. Други, што се Јадран према југу шири, па је рецимо његова ширина између Барија и Дубровника мало изнад 190 км (нпр. удаљеност између Задра и Анконе је неких 150 км). Међутим, испаде заиста могуће видјети Италију са Леотара.

spigno+leotar.jpg (192 KB)

Оно што се на Милошевој фотографији види су обриси Монте Гаргана, планинског масива у области Пуља, а који се налази у подручју Фође. На картама је то онај мали, скоро полуострвски дио који зову „мамуза на чизми Италије“. Монте Гаргано није неко високо горје, са пар заравњених врхова изнад 1000 метара надморске висине од који се истичу Монте Спињо (Monte Spigno) са 1010 метара и највиши Монте Калво (Monte Calvo) са 1065 метара. Гаргано је „ухваћен“ погледом и телеобјективом тик са десне стране од врхова Влаштице, када се са Леотара гледа у југозападном правцу.

Да би се искористио повољан период буре и чистог ваздуха, Данко Карић је својим апаратом (NikonP900) коначно ухватио јасне обрисе Монте Гаргана са Леотара, непосредно преко врхова Влаштице, 5. јануара 2020. год. Још фотографија и видео записа овог „улова“ се може наћи на Данковом Фејсбук профилу и Јутјуб каналу:

На овој фотографији се јасно уочава источни дио Гаргана са профилисаном „избочином“ врха Монте Сакро (Monte Sacro)који је висок само 872 метра.

Danko.jpg (119 KB)

Фотографија Данка Карића

Сад се питање - како је могуће да се види Италија са Леотара може и објаснити, а да не улазимо превише у научне воде. Наиме...

Остатак текста чији је аутор Никола Уљаревић можете прочитати на страници Вучји зуб.