У Народној библиотеци вечерас је промовисана књига „Госпар Мато Грацић“, аутора Предрага Савића и Саше Недељковића, те представљено репринт издање књиге „Пуцањ у празно“ британског обавјештајца из Другог свјетског рата Џаспара Рутама.

Књига „Госпар Мато Грацић“ је истраживачки подухват историчара Саше Недељковића и Предрага Савића, која прати судбину истакнутог члана заједнице Срба римокатолика у Дубровнику, изузетног ствараоца на многих пољима – од правне науке, јавног политичког и културног рада, до нових технологија.

Коаутор књиге Предраг Савић каже да је др Мато Грацић био од оних људи који би претварали у злато чега год би се дохватили: дубровачки велепосједник био је један од оснивача дубровачког трамваја, пионир савременог бањског туризма и електроиндустрије, али и покровитељ српске политичке и културне мисли у Дубровнику.

„У најтежим тренуцима био је власник дубровачке српске штампарије и фактички издавач часописа 'Срђ' и 'Дубровник'. Једна изузетна личност која је била и највећи спонзор организација Срба римокатолика - и политичких и друштвених и културних. Оснивач је друштва 'Душан Силни' и први старјешина Сокола српских у Дубровнику. Оставио је дубоке трагове, али су ти трагови систематски уништавани и брисани послије Другог свјетског рата“, напоменуо је Савић.

Слична је била судбина многих Срба римокатолика у Дубровику - прогоњени су од аустроугарских власти за вријеме Првог свјетског рата и страдали од усташа за вријеме НДХ, да би многе од њих комунистичке власти, међу њима посмртно и др Грацића, прогласили народним непријатељима, а њихове породице оставили без имовине и основних грађанских права...

Римокатолици, а Срби

Историчар Милорад Вукановић, који је и дугогодишњи предсједник Српског националног вијећа у Дубровнику, каже да су Срби римокатоличке вјероисповијести били изузетно велика заједница у том граду.

„Само ћу вам навести један податак: 1911. године било је 36 вијећника у Дубровнику, а од тог броја 15 је било Срба, 12 католичких и три православна. У процентима речено, то је око 42%, што није мали број“, казао је Вукановић додајући да су управо римокатолички Срби и најзаслужнији за културну и политичку еманципацију Срба у Дубровнику.

Издања заједнице Срба римокатолика у Дубровнику /из приватне колекције Милана Путице/

„Уз помоћ њих издавали су своје листове, имали су своју штампарију, своју банку, своја удружења, своју музику. Све оно што је потребно за културни живот једног народа“, казао је Вукановић, додајући да су међу личностима заједнице римокатоличких Срба истичу Медо Пуцић, Матија Бан, Антун Фабрис, породица Гучетић...

Ријеч је, додаје он, често о породицама романског поријекла које су своје презимена словенизирали, по породичној традицији припадали су римокатоличкој цркви, али по свом националном опредјељењу – српском народу.

Вукановић напомиње да смо данас често свједоци кривих тумачења - како је наводно њихов стални политички циљ био да Дубровник припоје Србији.

„Није се радило о томе да се Дубровник припоји било коме – ни Хрватској ни Србији. Они су били за дубровачку самосталност, али како у наступајућим околностима нису могле да се одрже мале државе – њихов циљ је био уједињење свих Јужних Словена, или како су то они вољели рећи – уједињење и са Загребом и са Београдом“,  истакао је Вукановић.

„ПУЦАЊ У ПРАЗНО“

Књига „Пуцањ у празно“ Џаспара Рутама, чије је фототипско издање вечерас представљено, сведочанство је о природи и улози четничког покрета током Другог свјетског рата -  из пера енглеског обавештајца, који је током 1943. и 1944. године боравио у штабовима четничких команданата и источној Србији и лично упознао Дражу Михаиловића.

Приређивач Предраг Савић истиче да енглески командос пише о свим слабостима и добрим странама равногорског покрета, на начин аутентичан и објективан, тим прије што је књига објављена непосредно послије рата - 1946. године, односно независно од политички коректних виђења ових догађаја формираних у историографији.

„Рекао је да партизане није видио у Србији, сем једне рањене партизанке. Да су равногорци били та анатифашистичка војска, а изнео је и низ критика на рачун званичне британске политике. Нарочито због бомбардовања српских градова на Васкрс 1944. године, али и због чињенице да је Би-Би-Си често лажирао информације: приказујући успјехе четничке војске као успјехе партизана“, каже Савић, додајући да је британски командос имена писао у шифрама да би заштитио четничке команданте, што их није спасило партизанске одмазде јер су готово сви стрељани или убијени у емиграцији.

Организатори промоције су Народна библиотека и Удружење Југословенске војске у отаџбини Требиње.

Р.С.