Млади фудбалер ХШК „Зрињски“ из Мостара, Требињац Филип Вукајловић фудбал воли откад зна за себе, а прве кораке, шутеве и голове биљежио је још сасвим мали са другарима уз које је растао у Тодорићима, надомак Требиња. Била је то, присјећа се, главна занимација и играло се непрекидно. Уз наслијеђену страст од оца и стрица према овом спорту, већ са шест година почео је и озбиљно да тренира у ФК „Леотар“.
„Први тренинзи су почели када сам кренуо у школу. Отац и стриц су вољели фудбал, редовно се пратио у кући и могуће је да сам тако фудбал и сам заволио. Имао сам више тренера, а најдуже ме тренирао Миодраг Бодирога и свима сам захвалан на свему што су ме научили, на свим смјерницама и савјетима. Уз све тренере, не могу да не поменем нашег кућног пријатеља богате фудбалске каријере Семјона Милошевића, који ми је такође пренио доста знања“, каже осамнаестогодишњи Филип, данас задњи везни играч јуниорске селекције у бх. премијерлигашу „Зрињском“.
Одлично се сјећа првог сусрета са стадионом ФК „Леотар“. Након импровизованих голова на ливади испред куће, то је, рече нам, био сусрет препун страхопоштовања и одушевљења.
„Био сам мали и све ми је дјеловало велико и помало застрашујуће. Доћи на прави стадион био је доживљај! Ми смо као дјеца фудбал играли сваки дан, било нас је пуно и само смо жељели да играмо. Када сам изблиза угледао стадион у Полицама био сам срећан и поносан у исто вријеме“.
Било је то 2011. године, када се шестогодишњи Филип нашао у свијету правог фудбала, правих тренера, голова, лопте... Поред Леотара, осјетио је тренинге и у камповима Фудбалског савеза БиХ, у којима је боравио два пута.
Како нам каже, слушао је све савјете и готово сваки упамтио до данас. Бити упоран, крилатица је које се и сада придржава, а која му је много значила приликом преласка у други клуб, десет година касније.
„Добио сам прилику да се са 16 година опробам у ХШК „Зрињски“ у Мостару. Седам дана је трајала провјера, а онда су ми рекли да остајем. Било је то за мене остварење сна! Тешко ми је пало због пријатеља и породице, али је жеља била јача и испунила се! Уклопио сам се у екипу, имам сада већ и доста добрих пријатеља у клубу, али и у школи“, рече нам Филип, матурант мостарске Саобраћајне школе.
Ма колико тешко било, мишљења је да је учинио исправну ствар прешавши из Требиња у Мостар и из „Леотара“ у „Зрињски“. Као дио тима Премијер лиге БиХ, јуниори U19, од 2021. већ три године неуморно ради на себи. Свјестан да је таленат једно, а рад друго, рано је научио да једино када се ове двије вјештине добро распореде долазе резултати.
„Фудбал волим, а шта ће бити у будућности видјећемо, волио бих да идем даље, али сада сам ту гдје јесам и срећан сам. Породица ми је највећа подршка и када год могу дођем у Требиње. Овдје и даље имам пријатеље и, поред фудбала, то су ми најдражи тренуци“.
Истиче да је генерација „Леотара“ у којој је почео, 2004 – 2005. била одлична и да попут њега, има још играча који граде каријеру изван Требиња.
„Имали смо баш добар састав. Све су то добри момци и фудбалери. Са многима сам и сада у контакту и волим када се с времена на вријеме окупимо у Требињу. Доста смо заједно играли и радо се сјећам када смо са „Леотаром“ 2018. године ишли на турнир у Њемачку, у Минхен. За тих неколико дана много тога смо научили, посјетили стадион „Бајерна“ и, што је најбитније, стварно се супер дружили!“
Као посебно искуство овај надарени спортиста издваја и најсвјежије.
„У току прољетних припрема за првенство, тим ХШК „Зрињски“ заједно са управом клуба, нама јуниорима дали су прилику да дебитујемо на пријатељској утакмици ХШК „Зрињски“ и ФК „Ком“ из Подгорице, коју смо играли почетком фебруара ове године. Ту сам забиљежио прве минуте у сениорском фудбалу. Било је стварно фантастично!“
ХШК „Зрињски“ тренутно је 2. на табели Премијер лиге БиХ, а како Филип каже, бориће се за првака, што је сан сваког играча и сваког тима ове лиге. Да ли ће зацртано остварити, знаћемо крајем маја.
Какав год исход био, на Филипу је да марљиво ради, како на себи, тако и за екипу јер није флоскула рећи да је важно учествовати. Са сваком утакмицом више, ближе се циљу, а циљ је, првенствено, добар фудбал. Све остало, када се игра срцем, како то Филип чини, не може изостати!
.jpg)
