Градоначелник Ћурић: ГОДИНА У ЗНАКУ ИНВЕСТИЦИЈА

У интервјуу за наш лист градоначелник Требиња Мирко Ћурић говорио је о овогодишњем инвестиционом програму Града Требиња, најважнијим пројектима који ће бити финансирани са других адреса, новим програмима Градске управе...

Градоначелник Мирко Ћурић

• За капиталне инвестиције у буџету за 2024. годину опредијељено је нешто више од 10 милиона марака. Према усвојеном плану капиталних улагања, највише средстава биће издвојено за изградњу и адаптацију путне инфраструктуре – више од два милиона марака (2.100.000 КМ). На скупштини се, између осталог, могло чути да је прије седам година на подручју Требиња било око 60 километара макадама, те да је у међувремену та километража сведена на двадесет шест. Такође, да ће се смањивати и даље у овој и годинама пред нама. Када је питању путна мрежа на руралном или приградском подручју - зашто Градска управа сматра важним да се један већ вишедеценијски посао у наше вријеме приведе крају? Вјерујем да би грађане такође интересовало - да ли већ постоји неки барем оквирни програм асфалтирања и на који начин се одређују приоритети?

- Велики је број пројеката које смо планирали да урадимо ове године. И за путну инфраструктуру је значајно више средстава ове године издвојено. Сматрам да ћемо добар дио макадамских путева у овој години ријешити. Пратићемо захтјеве мјесних заједница и радити по приоритетима. Чињеница је да увијек има и биће неких коментара јер свако своју потребу сматра приоритетном. Међутим, сматрамо да мјесне заједнице треба да буду те које ће предложити. Наравно, настојаћемо да предност дамо иницијативама гдје се дуже чекало на рјешавање неког проблема, гдје више становника живи, гдје је саобраћајница фреквентнија. Такође, гдје има гробље и црква - и то смо одредили међу приоритете јер управо за вријеме сахрана или неких других окупљања око цркве највише људи и користи те путеве. Како што сте и навели, и даље је велика километража макадамских путева на подручју Требиња, али је и вријеме испред нас. Такође, асфалт на неким саобраћајницама које су давно рађене, и у градском подручју и ван града, дотрајао је - па изискује пресвлачење. То је у сваком случају процес који траје. Сјетите се да смо и прије двије године издвојили значајна средства, око три милиона марака и велики дио путева и улица је тада ријешен. И ове године планирамо да радимо и у градском и у руралном подручју. Нека насеља се шире а обаваза Града је да прати нову градњу и рјешава инфраструктуру. Нису то мали износи – нова улица треба и пјешачку и бициклистичку стазу, оборинску канализацију, цвијетњаке... Али, ако већ имамо градњу она се и наплаћаје кроз ренту и трошкове уређења а та средства су и намијењена ту да се утроше.

• Ове године требало би да буде настављен још један давно започети и вишегенерацијски посао - изградња градске канализације, фекалне и оборинске, у овој фази на подручју Полица и Гучине, за шта су средства обезбијеђена кроз кредитни програм Свјетске банке. Да ли је већ позната динамика радова, који због обима свакако неће моћи бити завршени у једној години?

- Сигурно је да неће. И сам тај износ кредита од 5 милиона марака говори да је ријеч о заиста обимном пројекту. Пројектна документација  је завршена у неком претходном периоду. Али тамо гдје је интензивна градња већ након пет или десет мјесеци нисте сигурно да ли је остало исто стање на терену, акамоли кад прође толико година. Сигурно је и у овом случају дошло до одређених помјерања. Зато бих позвао наше суграђане да имају максимално разумијевање јер је ово пројекат за генерације. Дакле, имовинско правни односи су нам у овом тренутку проблем. Разумљиво је да ће људи различито коментарисати – зашто се иде једном а не неком другом трасом, али то не смије да буде разлог да зауставимо пројекат који нам је веома важан. Имате некад случајеве да власници који уопште нису ту стварају већи проблем него неко ко ту заиста живи и коме је заиста интерес да се овако важан пројекат заврши. Неће бити једноставно, али сматрам да смо спремни и способни да заједнички дођемо до најбољих рјешења. Требамо, такође, провеси све процедуре, изабрати извођача. Зато, сматрам да ће требати значајно више времена од једне године. То је пројекат на који се иначе чека дуги низ година. Без обзира што су и неки моји претходници у одређеном тренутку имали новац, тешко се било одлучити да се крене у релизацију. Такође, дио средстава од овог кредита ћемо искористити да урадимо пројектну документацију и за Хрупјела, Мостаће и Засад, те Варину Груду. Сматрамо да су ова насеља приортет у наредном периоду када је у питању изградња фекалне и оборинске канализације. За све до једно насеље гдје постоји потреба настојаћемо да чим прије обезбиједимо пројектну документацију. Увијек постоји опција и могућност да се аплицира на нека грантовска средства, али ако немате пројекат – не можете ни аплицирати. Чињеница је и да постоје дијелови града гдје није ни могуће урадити канализацију на начин да је прикопчате на градски систем, а у том случају граде се засебни пречистачи. И о томе смо размишљали и већ примјењујемо на неким мјестима.

• Санациони радови у Старом граду значајно су промијенили изглед најстаријег урбаног дијела Требиња. Поплочавање улица и тргова Кастела подстакло је негдје и приватну иницијативу – на све стране упоредо се ради и на обнови објеката. Некад забачени и запуштени квартови преко ноћи су оживјели. За поплочавање је ове године буџетом планирано више средстава него раније (1.100.000 КМ). Шта се планира урадити овим средствима?

- Знате да смо за Стари град добили донацију Владе Србије. Замишљено је да то буде два милиона евра. Међутим, ми смо од тог износа до сада добили 800.000 евра. Слали смо допис и још нисмо добили конкретан одговор када ће бити уплаћен остатак средстава. А опет, не можемо се ослањати само на неког другог када су у питању пројекти који се нас тичу. Сматрам да ћемо са ових милион и сто хиљада марака, које смо ове године у буџету планирали за Стари град, завршити комплетно поплочавање. Наравно, нећемо одустати од тога да се настави уређење Старог града – потребне су санације и фасада и зидина, канала око Старог града – тако да ће и тај износ средстава који је Србија обећала, кад буде реализован, имати гдје да се утроши. Сами сте рекли да је ово данас један потпуно другачији Стари град од онога који смо знали раније. Инвестицијама просто привучете пажњу и осталих да се укључе, а као резултат видимо да су бројни приватни простори тамо „засијали“ и стављени у пуну функцију, што нам је негдје био и циљ.

Поплочавање подстакло и приватну иницијативу: Урбани пејсаж Старог града мијења се из дана у дан

• Шта бисте још, уз већ поменуто, посебно издвојили из овогодишњег плана капиталних инвестиција?

- И ове године смо планирали средства да подржимо наставак изградње духовног центра у Мркоњићима. Тренутно се изводе радови на видиковцу. Процјене су да недостаје неких 400 хиљада марака. Средствима које смо издвојили мислим да ћемо завршити ову фазу. Чињеница је, такође, да смо у комплексу духовног центра планирали још садржаја – као што су конак и паркинг. Добили смо и донације влада Српске и Србије, Електропривреде РС - многи су се, дакле, укључили и не сумњам да ће то бити пројекат на понос свих нас. Исто тако, у 2024. години замислити смо да највећим дијелом, а можда и употпуности, завршимо зграду за избјегла и расељена лица. То је пројекат са државног нивоа, али се десило да су извођачи били у финансијском проблему и да је дошло до обуставе радова. Међутим, ми као одговорни људи у локалној заједници, да не би пропадала та зграда, након низа састанака са свим странама, договорили смо да Град Требиње преузме комплетне радове, заврши објекат и од 15 станова који су ту планирани постане власник осам станова. То је једини начин био да се ми укључимо у пројекат јер не можете издвајати јавни новац за нешто гдје нисте власници. А тих осам станова планирамо да користе Требињу за кадар дефицитарних занимања. Да ли ће то бити љекари који нам недостају, професори, неки други кадар - ми смо тим људима спремни да понудимо смјештај да га користе док год буду на услузи Требињу. Управо у исто вријеме приводиће се крају радови и на новој болници па ће у случају потреба за медицинским кадром станови бити на располагању. У 2024. години смо планирали и наставак развоја система за наводњавање. Знате, такође, да је већ добрим дијелом урађен и водовод према Ивањици, а већ сада постоје и одређени захтјеви да се пројекат настави изградњом водовода за нека села која су на траси. Значајна средства су потребна и за експропријацију земљишта за источну обилазницу... У сваком случају, што у цјелости што дијелом из буџета, очекујемо да ће Град Требиње у 2024. годни учествовати у преко 20 милиона марака инвестиција.

• Већи дио капиталних инвестиција требало би да буде финансиран из кредитног задужења. Из опозиционих клупа у градској скупштини често критикују ову праксу – да се кроз нова задужења обезбјеђују средства. Помињу и дужничко ропство и случај Билећа. Колико смо ми од свега тога далеко и какав је уопште ваш став по питању задуживања?

- Задужење Града Требиња је око 9 одсто у наредне двије године. Већ сљедећих година иде значајно ниже. А дозвољено је 18 одсто. Мислим да о кредитном рејтингу Града најбоље говори велико интересовање банака за кредитирање. На недавном отварању тедера било је пет банака и према свему судећи биће значајно нижа каматна стопа него што смо предвиђали када смо доносили одлуку о задужењу. Ове добре понуде казују да је Требиње занимљиво банкама јер да је другачије – имали би вјероватно проблем и са понудама. А важно је још истаћи и то да сва ова кредитна средства улажемо у инфраструктуру. То је стварање нове вриједности. Не задужујемо се да би тим новцем покривали неке финансијске проблеме. Нема куће која ради било какву инвестицију да не иде у кредит. А опет, повољне кредите Свјетске банке или Европске инвестиционе банке не може свако ни да добије. Морате бити способни и ликвидни да би вам их одобрили. Много је важније да сва ова кредитна средства реализујемо по плану, а разних прича је увијек било, биће их и убудуће...

• Ако планираном у инвестиционом буџету града додамо и оно што ће се финансирати у цјелости или већим дијелом са других инстанци – утисак је да ће ове и у годинама пред нама Требиње бити право градилиште. Поменућемо неке од актуелних пројеката. Изградња новог болничког комплекса у Придворцима коју финансира Влада Српске већ је у поодмаклој фази. На источну обилазницу се још чека – па нас интересује какви су изгледи да ће се пројекат ове године наћи у инвестиционим плановима Путева Републике Српске? Можете ли нам, такође, нешто више рећи о најављеној изградњи комплекса – конгресни центар, коју би опет Владе Српске требало да финансира на подручју које се у планским документима обично именује као Ново Требиње?

- Болница је пројекат од изузетног значаја не само за Требиње већ и цијелу нашу регију. У градском буџету смо и ту планирали значајна средства јер је наша обавеза по споразуму да са 50% учествујемо у изградњи комуналне инфраструктуре за овај објекат. Што се тиче источне обилазнице, према информацијама којима ми располажемо, завршена је тендерска процедура и изабран је најповољнији извођач, па очекујемо да радови крену у овој години. Средствима која су издвојена планирано је да се уради све до асфалтирања. Дакле, грубо пробијање пута цијелом трасом – од моста који се управо гради до спајања на пут Требиње - Херцег Нови, код Алексине Међе. Што се тиче конгресног центра, Електропривреда је већ расписала конкурс за избор најбољег пројектог рјешења. У оквиру тог комплекса планирана је и градња нове спортске дворане са великим паркингом и парком. Чињеница је да постојећа спортска дворана има заиста озбиљан недостатак са паркинг мјестима. Тамо гдје ћемо градити конгресни центар биће заиста почетак једног новог Требиња. Изградњом најприје јавних објеката сигурно је да ћете подстаћи и друге да тамо граде. Тамо ће се отворити нови простори да ширимо град како не бисмо дошли у ситуацију да прекомјерном градњом угрозимо наше Требиње. Сам конгресни центар требало би да буде један репрезентативан мултифункционални објекат за одржавање конгреса, стручних конференција, семинара. Готово да нема сектора ни области одакле људи не исказују интерес да баш у Требињу одржавају своје стручне скупове – а ми немамо довољно капацитета да свима увијек изађемо у сусрет. Замисао је да конгресни центар располаже са око хиљаду сједећих мјеста. Конкурсни задатак је већ издефинисан а више ће нам свакако рећи конкретно пројектно рјешење.

Градилиште нове болнице у Придворцима (Фото: Фејсбук страница ЈЗУ Болница Требиње)

• Слободна и пословне зоне града разним олакшицама требало би да креирају услове за развој нових привредних капацитета у Требињу. Прошле године у ово вријеме за Глас сте казали да је слободна зона захтјеван пројекат који ће се развијати годинама. Такође, да се већ јављају заинтересовани да овдје заснују неку предузетничку дјелатност. Како сада стоје ствари на терену? И да ли данас, годину дана касније можемо рећи да је интерес привредника за оно што им Требиње нуди још и већи?

- За ових годину дана искористили смо помоћ Владе РС од 800.000 КМ да поравнамо терен и то подручје средимо. Именовали смо и људе који ће руководити слободном зоном. Наш наредни корак је да тај простор приведемо намјени - да се огради, изграде се приступни путеви и да слободну зону ставимо у функцију. Није све ово једноставно. Чињеница је да су одређене локалне заједнице имале па скоро формиран простор за слободну зону. Ми смо ево већ годину дана изгубили да у тешком кршевитом подручју изравнамо терен, значајан смо и новац потрошили – али оно што је најважније: и даље има заинтересованих фирми. Нисмо одустали ни од сарадње са Факултетом техничких наука из Новог Сада, да нешто заједно радимо, доведемо неке озбиљне компаније овдје. За фирме које су извозно оријентисане она је заиста добро рјешење. Близу је Европска Унија, луке Плоче и Бар, аеродроми који су нам у окружењу, аеродром који је планиран да се гради управо у Требињу – све је то нешто што ће сигурно утицати да она заживи што прије.

• Често говорите о програмима које је ова Градска управа посљедњих година развијала као буџетску подршку различитим категоријама грађана - гдје год се препознала прилика и потреба да се новчано или на неки други начин може помоћи. Али посебна новина ове године су субвенције за самозапошљавање, запошљавање и стручно оспособљавање приправника. О каквим програмима је ријеч?

- У питању су три програма и четврти волонтерски. Тај четврти је за оне наше свршене студенте који и немају баш превише опција да заврше приправнички у својој струци у реалном сектору, а да не би губили вријеме, настојимо да им то омогућимо у јавном. Ове године поново ћемо организовати и приправнички стаж са приватним сектором. Понудићемо и субвенције за самозапошљавање, које смо и неких ранијих година обезбјеђивали, али смо овог пута процијенили, заједно са Привредном комором, предузетницима и Привредним савјетом града, да ту значајно више повећамо износ – чак и до 40.000 марака. Износ зависи од дјелатности којом се желите бавити, а вјероватно ће ови значајно већи износи бити за производњу. Као трећи програм, желимо да подржимо и запошљавање у приватном сектору. Ако сте већ регистровани и послујете, а неопходно вам је још људи да запослите, Град ће вам пружити подршку. Замишљено је да се кроз програм финансирају доприноси за сваког новог радника, чак и без ограничења у погледу висине плате. Још смо у преговорима са приватним сектором како бисмо програм издефинисали на најбољи могући начин, да би од њега имали користи и ми и они, а како не би било евентуалних злоупотреба и све отишло у неком кривом смјеру...   

• У разговору прије годину дана дотакли смо се и теме – како Градска управа у перспективи може помоћи нашим млађим суграђанима да повољније дођу до крова над главом, а у околностима све интензивнијег раста цијена некретнина у Требињу. Данас ево већ можемо да говоримо о једној конкретној мјери – Град је одлучио да се одрекне дијела грађевинских накнада за индивидуалну стамбену градњу у одређеним зонама, али и понудио плацеве у својини Града свима који би жељели на овај начин да ријеше своје стамбено питање. Шта можете конкретније рећи о овом програму?

- Ми смо прије годину или више дана расписали један позив интересовања – да се наши суграђани изјасне: да ли би више жељели парцелу за градњу, монтажну кућу или можда стан по повољнијим условима. За оне који су се изјаснили за плацеве одлучили смо да их и обезбиједимо, и то на начин што смо у сарадњи са надлежним институцијама на републичком нивоу одређени број парцела пребацили са Републике на Град. То све није нимало једноставан посао, захтјева израду разних елабората, треба много времена, труда, али и новца. Тренутно смо у процедури да осамнаест парцела на подручју града понудимо на продају јавним конкурсом. Оно што могу са великим задовољством да кажем јесте да се велики број људи јавио на позив и купио парцелу. Обично су то вишечлане породице или млади брачни парови. Оно што је људе додатно опредијелило за куповину грађевинске парцеле је и одлука коју смо донијели на истој скупштини кад и ову о продаји парцела – да дамо 50% попуста на ренту и трошкове уређења грађевинског земљишта за градњу објеката до 200 квадрат корисног простора у трећој, четвртој, петој и шестој зони. Први и другу зону смо изоставили јер знате да ту скоро да и нема индивидуалне стамбене градње. То је оно што смо могли у овом тренутку да урадимо. Наравно да ћемо и у времену пред нама настојати да понудимо још неки програм подршке. Чињеница је да је управо у Требињу изграђена и прва зграда за младе брачне парове, а подсјетићу да је квадрат у тој згради био 1.250 КМ са ПДВ-ом.

• За крај, да се подсјетимо једног, заиста племенитог геста – намјере фондације породице Галеб да о властитом трошку изгради и Требињу поклони објекат, који би требало, како се могло разумијети, да пружа услуге социјалног старања о дјеци. Да ли се већ данас зна нешто више и конкретније о овом пројекту, његовој намјени, организацији...

- Тренутно смо у припреми документације јер је Град у обавези да обезбиједи плац и преузме трошкове по основу ренте и уређења земљишта. У контакту смо са фондацијом и ово је прилика да још једном кажемо - велико хвала породици Галеб. А замишљено је да се гради нови објекат Центра за социјални рад. Дакле, тамо би требало да пређе комплетна ова установа. Њима је значајно да ова установа што више пажње посвећује дјеци. Пројекат ће се реализовати по моделу „кључ у руке“ – зграда треба да се изгради, опреми и онда преда Граду Требињу на употребу као задужбина.