Од скромних почетака у подруму, једне машине и скоро па ручног рада, до куповине пословног објекта површине три и по хиљаде квадрата, реновирања и инсталирања аутоматизоване машине за производњу погача и паковање меда, предузеће „BKV group“ из Билеће одавно је прерасло епитет локалне приче. Цијелу замисао покренуо је прије 13 година Раде Козјак, Билећанин, који годинама уназад живи у Требињу, одакле успјешно балансира на свим пословним пољима.
Раде Козјак
Жеља му је била да знање са Пољопривредног факултета у Приштини и магистерија са Економског факултета у Подгорици, те претходних искуставаблиских пчеларењу, донесе у свој крај. Био је то потез који се показао не само иновативан, него за источну Херцеговину и маркетиншки изузетан, с обзиром да се производи са „Козјак“ логом одавно могу наћи у Турској, Бугарској, Румунији, Њемачкој, Француској, Италији, Шпанији, Енглеској, Словачкој и Португалу. Преко 15 земаља, међу којима су и БиХ, Црна Гора, Хрватска, Македонија, Албанија, купују њихова три програма погача за пчеле, као и херцеговачки мед.
„Предузеће сам покренуо 2011. године и тренутно је запослено 10 људи. Поред производње и извоза наших производа имамо и малопродајни објекат, Пољопривредну апотеку у Билећи. 90 одсто наше производње је извоз и задовољан сам како се цијела прича развија. Није тако изгледало у почетку, али то је нешто чему сам стремио“, каже Раде, који иза себе има приличног искуства на пољу бизниса, али и самог живота.
Наиме, право из средње школе, отишао је на ратиште гдје је био двије године, а потом на студије. Радио је у више предузећа, једно вријеме био и начелник Одјељења за привреду и инспекције Општине Билећа. У међувремену је засновао породицу и данас је отац четворо дјеце. Један од ријетких мужева у Херцеговини вјерујемо, који је по рођењу близанаца узео породиљско боловање како би породичне обавезе подијелио са супругом.
Тада је напустио и ангажман у Општини и одлучио да се врати у приватни сектор. Знање је имао, али и вољу и жељу па је упркос свим ризицима кренуо од нуле.
„Почео сам приватни посао јер у том моменту нисам радио. Размишљао сам и схватио да ме занима производња погача. Радећи у Пчеларској задрузи „Жалфија“ стекао сам искуство из ове области, а у складу са Пољопривредним факултетом то ме и лично занимало. Кренули смо полако. Размишљао сам како произвести квалитетну храну за пчеле а да састав производа буде приближан природном саставу њихове хране. Са друге стране и како развити производе да истовремено буду и храна и лијек. За кратко вријеме смо успоставили нове производне секторе, повећали приходе и обезбиједили дистрибутере. Тако се отворио пут за развој компаније“.
У почетку су производе продавали на локалном тржишту. Првобитно мање количине, а одлазећи по сајмовима широм региона почео је и први, озбиљнији извоз за околне државе, Хрватску и Албанију.
„Затим смо кренули на сајмове по Италији, Словенији, Њемачкој, Шпанији гдје смо почели да упознајемо много људи, остварујемо сарадњу и тако се спонтано све почело ширити и развијати. И кренуло је одлично. Све је било добро до пандемије, а онда и украјинске кризе. Није се могло извозити и био је то прилично изазован период“.
А понекад су баш изазови оно што је човјеку потребно, ма колико сулудо звучало, да се неке ствари посложе како треба. Било да иду набоље или обратно. У Радовом случају, сценарио је испао најбољи могући.
„Данас су нам чак повећани и производња и извоз и много је боље него прије. Плашили смо се послије пандемије јер смо изгубили великог купца у Француској који је куповао 50% наше производње и 80% профита смо од њега остваривали. У суштини, имали смо ситуацију или да гасимо или да тражимо купце на свим тржиштима. Одустајање ми у том тренутку, без обзира на све тешкоће, није било опција. Успјели смо да нађемо дистрибутере на другим европским тржиштима и да наставимо са послом, на задовољство свих нас у компанији“.
Са повећањем тржишта услиједила је већа производња, нови захтјеви купаца, што је резултирало и одређеним модификацијама производа. Ово предузеће данас непрекидно ради на усавршавању амбалаже, машина и свега онога што од њих тражи тржиште, нарочито специфично европско, а тренутно су и једина регистрована фирма за откуп и паковање меда у источном дијелу Српске.
Поред дизајна амбалаже, паковања и откупа меда, „BKV group“ интересантна је и са те стране што, не само да је развила производњу хране за пчеле, него је креирала три врсте овог програма: конвенционалне погаче, од класичног шећера, затим програм са додатком биљних и етеричних уља из Херцеговине као и органски гдје се погаче производе од органског шећера. Сваки је на свој начин специфичан, поприлично тражен на тржишту, али је органски, како нам Раде каже, најтраженији те самим тим и најзахтјевнији.
„Органске погаче се производе од органског шећера и тај сегмент доста извозимо на европско тржиште. У посљедњих пола године непрекидно расту захтјеви за органским програмом. Имамо европски сертификат за ову производњу, најсложенију од свих. Овдје се прате све сировине које улазе у састав и апсолутно морају бити органске. Све је сертификовано и контролисано од произвођача шећера, затим путања тог шећера до нас као прерађивача и касније самог извоза до крајњег купца. И пчелар који купи наш производ је у том органском систему. Контрола за ове погаче обавља се изван БиХ, у Француској гдје се ради контрола производње шећера, производње погача и крајњих купаца“.
Годишње овај билећки погон произведе око 1.200 тона хране за пчеле, а да би одговорили све већим захтјевима тржишта, непрекидно раде на унапређивању квалитета производа, као темељу производње, а самим тим и цијеле компаније. С тим у вези, како каже, планира да проширује погоне, али и да развија нове дјелатности, како у сектору пчеларства, тако и у неким другим секторима.
ИЗАЗОВИ ПОЗИВА
„Веће захтјеве купаца имамо са иностраних тржишта, који имају другачије димензије кошница и требали смо прилагодити погаче тим кошницама, њиховим пчелама, климатским условима. То је једна димензија пословања, а другу смо почели прије двије године – откуп и паковање меда. Мед откупљујемо од локалних пчелара, пакујемо га у нашој амбалажи и продајемо у маркетима и продавницама здраве хране. Тржиште меда је веома сложено, ми смо нови у том послу и радимо само херцеговачки мед па зависимо и од године каква буде. Претпрошла је била тешка за наше пчеларе, биле су мале количине меда и нисмо имали довољно ни сировине за тај посао. Друга димензија је проблем квалитета и цијене производа. Цијена је проблем и за произвођаче и нас и захтијева интервенцију државе и инспекција. Сарадња са нашим пчеларима је одлична, имамо кооперанте од којих смо откупили одређене количине меда. То је почетна фаза и сада откупљујемо неке мање количине и продајемо у БиХ. Заједно са другим компанијама покушавамо да ријешимо питање адекватног пласмана домаћег меда на тржишту БиХ. Тешка је борба са увозним лобијима, али вјерујемо у квалитет меда и медарских производа наших произвођача. Имамо квалитетан тим, али за будућност пчеларства и пољопривреде важно је да наш јавни сектор препозна значај приватног и подржи га, као и да ми сами препознамо и боље развијамо све потенцијале које имамо, а имамо их много“.
Од некадашње визије до приче која има епилог свјетских размјера, овај човјек непрекидно ради и ствара. Идеја има много, попут оне да побољша сарадњу између пчелара и њих као откупљивача меда у стварању успјешнијег рјешења за херцеговачки мед и сваког његовог произвођача.
„Ми као откупљивачи меда имамо неискориштене капацитете и можемо да остваримо заједнички модел како бисмо направили успјешнију причу за мед са ових простора, надалеко препознат као производ изузетног квалитета. Попут сектора млијека, гдје имамо систем подршке произвођачима млијека, на разне начине мислим да је могуће нешто такво урадити и за мед, а да се уз све постојеће моделе уведу и неки нови, како бисмо сви били на добитку. То је нека моја идеја. Знам да је комплексна, треба направити стратегију развоја, али мислим да није немогуће“.
С обзиром на све резултате које је до сада постигао, вјерујемо да идеја коју гаји може постати опипљива. Још увијек га, рече нам, води глад за успјехом и не сумњамо да је овај човјек рјешење можда већ и пронашао.
ОД ПРИМИТИВНЕ МАШИНЕ ДО АУТОМАТИЗАЦИЈЕ
„Кад смо тек почели имали смо примитивну машину, миксер који је мијешао компоненте за погаче. Радило је пет радника, већином све те операције ручно и то је до одређене фазе могло да функционише за локално тржиште. Међутим, када је кренула озбиљнија производња и већи капацитети, било је немогуће тако наставити. Мислим да смо први у БиХ набавили аутоматску машину и сав процес је аутоматски. Размишљамо о још о већем степену аутоматизације јер нам је неопходна како бисмо убрзали и побољшали процес производње. Наш конвенционални програм погача иде на већину тржишта, на приличан број извозимо програм са додатком екстракта биљних и етеричних уља која откупљујемо од локалних произвођача и додајемо у наше производе, а трећи, органски програм је натраженији и заступљен је широм Европе. Ова област ме одавно занимала тако да сам знања ширио и након факултета и постдипломских студија на специјализацијама у Београду, Италији, Холандији. Тамо сам увидио да се то може радити и овдје, на овај начин. Тренутно смо једини који извозимо изван наших граница у овој димензији. Такође, важни су и сајмови, посебно на почетку да се упознају купци, конкуренција, како тржиште функционише. Био сам у Италији, Словенији, Бугарског, Њемачкој, Црној Гори, Србији. Сваки сајам је ново искуство, нова идеја и одлична прилика да представите оно што радите“.
Непрекидно одговарати захтјевима европских купаца није лако, али је мотивишуће па Раде са својим сарадницима увелико размишља и о новим производима. Храбрости за нове подухвате има, а уз подршку и разумијевање породице, најприје супруге, сваки ризик у који се упустио се исплатио, као и дани и године без радног времена.
„Супруга је из Црне Горе у Требиње дошла прије 11 година. Била је директор једног елитног хотела на црногорском приморју, а упознали смо се на пчеларском сајму у Подгорици. Ми смо излагали производе са пчеларима из Требиња и пољопривредницима из Петровог поља, а она је дошла да купи мед. Када смо одлучили да ћемо да живимо заједно и стварамо породицу, изабрали смо Требиње за живот јер је на средини, између моје Билеће и њене Црне Горе. Како су дјеца долазила, она је напустила посао, али пошто има искуства у менаџерском послу, њени савјети су ми пуно значили у развоју фирме, као и свакодневна подршка“.
Корак по корак, не слутећи да ће достићи овакве размјере „BKV group“ се поставио у сами врх компанија за производњу хране за пчеле на европском тржишту. Од једног човјека до читавог тима, усмјеривши сва знања на истраживање и креирање јединственог производа са најбољим саставом тестираним у лабораторијама, резултирало је да се из мале Билеће стигне до европских центара, али и да њихови производи постану незамјенљиви код произвођача меда било на Медитерану или сјеверу Европе!
.jpg)
