Њен алат су шампони, регенератори, фен за сушење, сет маказа (дугачке равне, дугачке закривљене, кратке равне, маказе за тањене длаке и мале маказе за шишање око очију), машинице за шишање са више врста ножева и наставака од 10, 13, 16 милиметара, чешљеви, четке за подлаку, за замршену длаку са оштрим и тупим зубцима,... њени клијенти су пси, њен хоби је груминг (grooming, eng.), а она је Милица Капор доктор ветеринарске медицине и грумер (groomer, eng.)

Ријеч је о хобију (не можемо рећи занимању, јер у званичној класификацији занимања Републике Српске, грумер још увијек није уврштен; прим. аут) чији је назив енглеског поријекла, али се та ријеч одомаћила у нашем језику. Зато ћете бројне власнике паса чути како своје љубимце воде једноставно грумеру, а врло је мало оних који ће рећи фризеру за псе што би био најближи опис.

„Да би пас изгледао лијепо, уредно, миришљаво, очешљано и ошишано, третман уљепшавања у просјеку траје два сата. Бројне су пасмине које једноставно захтијевају његу и шишање, од најмањих пудлица до лабрадора тешких и до 50 килограма. Дакле, ово је заправо физички тежак посао, код којег је најважнија спретност руку, а најбољи пријатељ вам је усисивач јер длаке лете на све стране“.

Овако наш разговор започиње њежна црвенокоса, тридестпетогодишња Милица Капор која је у Требиње дошла у новембру 2017. године, у потрази за послом. И није се покајала. Као ветеринар ради у амбуланти „Анима вет“ гдје од првог дана уљепшава највјерније човјекове пријатеље. У овом послу је самоука.

„Имала сам пса расе спрингер шпанијел који мора редовно да се шиша, а то је у просјеку један третман у два мјесеца. Пар пута сам присуствовала тим шишањима и гледала како се то ради. Онда сам у себи помислила да бих и ја то могла да радим. Госпођа која је сређивала мог пса ми је показала пар трикова и тако је кренуло. На првих пар третмана се нисам баш прославила, али сам релативно брзо напредовала. Имала сам довољно воље и стрпљења. Набавила сам доста литературе, гледала тјуторијале на јутјубу...“, кроз осмијех се присјећа Милица својих почетака.

Данас јој је, тврди, најбитније што је задобила повјерење и што свако ко једном доведе свог љубимца - дође опет. Уљепшава псе за свакодневне прилике, а до сада није имала прилику радити са изложбеним псима. Каже да је поступак много детаљнији, да се пси купају у специјалним шампонима и регенераторима те да се посебно суши свака длака и шиша по стандардима за одређену расу паса.

„Док уређујем пса обављам и ветеринарски преглед. Обавезно прегледам слузнице, лимфне чворове, уши, зубе,... провјерим какав је задах из уста. Као и код људи, и код паса је кожа и длака огледало здравља“, наставља докторица ветерине тврдећи да је за  годину и по дана колико је у Требињу, уљепшала око 300 паса.

По сопственом признању најзахтјевнији су јој коврџави бишони јер је њихова длака коврџава, сува... није свиленкаста па је за сређивање ове расе најбоље користити само маказе што изискује додатно вријеме.

“Највећи проблем настаје кад власници погрешно чешљају пса. Људи некад немају довољно времена па чешљање одраде врло површно или често направе погрешан избор четке за чешљање. За неке псе се може користити најобичнији чешаљ, а за неке псе је најбитније одабрати праву четку или користити комбинацију ово двоје. Постоје пси који имају подлаку и она се шиша са длаком, а има паса чија подлака се не шиша него се мора редовно извлачити да се не би 'шћебала'. Такође, псима опада длака и то свакодневно... и то је нормално... неком више неком мање и некад више некад мање зависи од узраста пса и доба године. Ако се та мртва длака не уклања она се задржава и стварају се гуте. У том случају мораш пазити кад такве псе чешљаш и шишаш да им не би повриједио кожу. Такође, приликом шишања пазим на нарав пса... да се не би трзнуо, ујео ме и слично. Ако га заболи неки покрет чешља или уплаши звук машинице, тај пас ће имати трауму и мени ће много опрезније прићи сљедећи пут“.

Милица нам прича да неког пса доведу и на купање, а неки дође већ окупан. Савјетује да се пас окупа два-три дана прије шишања, јер кад длака није слијепљена и кад се фино слегне, објашњава нам, машиница или чешаљ много лакше пролазе, а кад је длака прљава и слијепљена онда је много теже. Колико јој времена треба за један третман зависи од старости пса, од тога колико се пас често шиша, јер прича нам, већина паса кад дођу први пут су истраумирани, тресу се, хоће да уједу, неповјерљиви су..., али власници понекад желе и врло екстравагантне фризуре.

„Гледам да шишам према неким правилима. Зна се какву фризуру има бишон, какву малтезер, какву пудла... гледам сходно њиховој глави, њушки, грађи да их ошишам и да просто пас личи на своју расу. Увијек власнику кажем како би требало, али и питам за жеље и мишљење. Нпр. код француске пудле њушка се потпуно скида па чак и брије, али већина власника то не жели тако да тражимо компромис“, додаје Милица и савјетује Требињце да своје псе чешљају једном до два пута седмично, а кад је вријеме лињања и много чешће, да то чине темељно од коријена до врха длаке, као и да свом љубимцу једном до два пута недељно ставе у храну по жуманце и кашику маслиновог уља – за сјајну длаку.

Такође, савјетује да се пси купају једном мјесечно, а шапице и њушкица се могу свакодневно чистити влажним марамицама или сапирати млаком водом. Шишање се препоручује једном у два мјесеца, у зависности од брзине раста длаке и ради надолазећих врелих љетњих дана.

Када знамо да ови третмани могу трајати и по пар сати, да су пси понекад врло агресивни, да некад имају велику килажу... онда изненађује што је груминг одабрала једна њежна и крхка дјевојка. Но, кад је упознате и кад видите с каквом љубављу прича о свим животињама, онда постаје сасвим јасно да је ово њен лични избор. И није јој тешко, да кад дође крај радног времена, остане бар још сат времена у „салону љепоте“ како би очистила и стерилисала сав прибор, јер, ипак, хигијена је на првом мјесту.

Рекорд – Пет сати!

„Кад купам пса, два пута шампонирам и обавезно стављам регенератор због мекоће длаке и лакшег рашчешљавања. Напомињем да грумер мора имати комплетну палету шампона с намјеном јер неки пси долазе с оштећеном длаком, други имају перут, трећима је кожа иритирана, а неки можда имају буве. Такође, ту су посебни шампони за пудле, малтезере... Тек онда слиједи преглед па шишање... За сад држим неславан рекорд од четири и по сата можда чак и пет сати које сам оставила да бих једног пса довела у ред. Нажалост, његови власници се прије тога нису баш бринули о њему на прави начин и то је било врло мучно прво за пса, а затим и за мене“, прича нам Милица о бројним искуствима.

Грумер – хоби или занимање?

На сајту Републичког завода за статистику постоји званична Класификација занимања, Шифарски попис занимања за Републику Српску и Азбучни попис занимања за Републику Српску. Ни у једном од њих се не помиње грумер или фризер за псе као занимање.

Међутим, у сусједној Србији од 1. јануара 2019. године на снази је нови шифрарник са пословима које је „донијело савремено доба“. Ту су и занимања која су одавно постојала, али за њих није постојала шифра па се тек сада могу уписати у радне књижице. Мађионичари, крупијеи, беби-ситерке, диск-џокеји, жонглери, грумери, програмери комјутерских игрица...

Јелена ДАНИЛОВИЋ/Глас Требиња