Комисија за очување националних споменика донијела је данас одлуку о проглашењу историјског градског подручја Требиња националним спомеником БиХ.

На 29. сједници чланови Комисије су донијели одлуку да на листу националних споменика буде уврштена и градитељска цјелина – црква Св. Јована Крститеља заједно са покретним насљеђем и православним гробљем у Доњем Врбну.

Историјско градско подручје Требиња

Требиње је град у којем су на хронолошки начин, прије свега у градској структури и архитектури, читљиви утицаји различитих културних кругова који могу бити означени као медитерански, османски и средњоевропски.

Историја га је поставила као војно-стратешко мјесто на периферији империја османске и аустроугарске, што је утицало на његову физиономију утврђеног града и војног логора.  Промјене историјских периода препознатљиве су у његовој урбаној структури и стилу грађења.

Историјско градско подручје Требиња је национални споменик од изузетног значаја, ријетко очуван и репрезентативан примјер урбаног насеља, који је у довољној мјери сачувао атрибуте аутентичности и интегралности, које носе његове историјске, умјетничке и естетске, документарне, друштвене и амбијенталне вриједности.

Национални споменик обухвата три зоне заштите, и то: а) Стари Град; б) Насеље Крш (Омановића махала) и ц) Зона ужег центра града.

Цркве Св. Јована Крститеља с покретним насљеђем и гробљем у Доњем Врбну

У доступним документима је записано да је храм Светог Јована Крститеља у Доњем Врбну, који је претходно био потпуно порушен, обновљен 1867. године. Извјесно је да је црква саграђена знатно раније, али о времену изградње првобитне цркве нема доступних историјских података.

Црква св. Јована Крститеља у Доњем Врбну припада типу крстообразних цркава са бочним пијевницама и са правоугаоном апсидом на источној страни те звоником на преслицу на западној страни цркве. Црква у Доњем Врбну са православним гробљем доказ је и синоним континуитета и опстојности православног српског становништва јужнохерцеговачког краја и регије требињског краја.

Црква је сачувала одређен степен аутентичности кроз атрибуте свог облика и дизајна, кориштења и функције, положаја и смјештаја у простору (црква је 1867. године обновљена на мјесту раније цркве), те у великој мјери и атрибут материјала и садржаја, те одређен степен интегритета изражен кроз атрибуте њене физичке цјеловитости, континуитета употребе и визуелног интегритета.

У цркви се налази дрвени иконостас класицистичког типа са иконама урађеним техником уља на платну. Иконостас, основних димензија 359 цм ширине и 460 цм висине, подијељен је у три цјелине са дванаест икона и Царским дверима. Тачан датум израде дрвеног рама иконостаса није познат, али с обзиром да су на иконама забиљежени подаци о дариваоцима са годином 1908. може се претпоставити да је иконостас израђен те године, односно почетком XX вијека.

Радио Требиње/ (Извор: Независне новине)