138492.jpg (150 KB)

Иако је природа обећавала, изостале су значајније количине херцеговачког меда, у прољећној сезони. Мали број пчелара се може похвалити прикупљеним вишковима, изузев појединаца који су пчелињаке намјенски припремили за варљиво медобрање у мају и јуну. Страхују и од поремећаја тржишта меда због епидемије корона вируса.

Божо Живанић из Пољица код Требиња каже да су лоши временски услови од почетка маја, утицала на лоше приносе у кошницама. Пчелињак не сели у друга подручја, а да није био припремљен за сезону, каже да би пчелиња друштва требало већ сада интензивно прихрањивати.

- Меда неће бити за вађење. Надам се да су обезбиједиле себе, никад нисам тежио да имам много, него да имам квалитет за себе и породицу, ако има вишка онда иде познатим купцима - истакао је Живанић.

Ове године неће бити сортног меда од жалфије. Милош Кажовић тврди да је примат преузео ливадски мед, и да је, захваљујући вишедеценисјком искуству, сакупио минималне вишкове меда.

- Врцао сам двадесетог јуна, отприлике 5-6 килограма меда по пашном друштву. Презадовољан сам зато што на ову годину и на овој паши, то је супер род - истакао је Кажовић.

Самоникло биље на југу Херцеговине, тврде пчелари, дало је једва двадесет одсто очекиваног приноса некатара. Побољшање, посљедњих дана, најављују власници пчелињака, који су селили кошнице у сјеверне дијелове Херцеговине.

Утицај вируса корона на тржиште меда, тврде пчелари, неизбјежан је. У ком обиму, биће познато у другој половини године. За сада, цијена једног килограма у малопродаји је 18 – 20 марака.

- Није проблем продати мед, него га произвести. Старосна структура је неповољна у овим крајевима, млади су бјежали са села у град, а сад из града у иностранство - рекао је Мића Младеновић универзитетски професор, Београд.

Откупна цијена меда на велико зависиће од потражње и извозних канала према ЕУ.

Извјеснија слика биће познатија на јесен, када буде завршено друго полувријеме овогодишњег медобрања.