Јања Ћапин: СТВАРАМО КВАЛИТЕТНО И ПОДСТИЦАЈНО ОКРУЖЕЊЕ

Јавна установа „Наша радост“ најстарији је вртић у Требињу, а са традицијом дужом од 100 година, и у Републици Српској. Од првог предшколског одјељења 1914. године до данас, када у вртићу борави око 650 дјеце, у више од једног вијека ова установа изњедрила је бројне генерације малишана. Како каже Јања Ћапин, директор Јавне установе „Наша радост“ Требиње, непрекидно се ради на усавршавању кадра и стварања што бољих услова за боравак и рад са дјецом, а изградња новог, петог објекта умногоме ће допринијети креирању још повољнијег амбијента за одрастање малишана и рад запослених.

Јања Ћапин, директор Јавне установе „Наша радост“ Требиње

- ЈУ “Наша радост“ је спој богате историје, дугогодишњег искуства, сјајних васпитача и радника, визије оних који су почетком прошлог вијека препознали значај предшколског васпитања и бројних генерација Требињаца који су, управо овдје, учили прва слова и склапали прва пријатељства. Од те давне 1914. године када је формирано прво предшколско одјељење, од дјеце аустроугарских официра, стигли смо до четири објекта данас и планиране градње петог. Током овог периода, вртић је мијењао локације, назив и организацију рада, али никада суштину – обезбиједити услове за цјелокупан развој дјетета, препознавање и подстицање њихових талената, уз максимално залагање запослених. Морамо се подсјетити 4. октобра 1974. када вртић добија први сопствени објекат у насељу Брегови. То је и данас наш централни објекат. Због потребе за додатним смјештајним капацитетима, прво је ишла доградња овог објекта, а онда, 1981. се отвара објекат у насељу Полице. У Горици је први објекат отворен 2012. године, а само шест година касније, захваљујући донацији Владе Србије, још један. Наша установа се развијала паралелно са самим градом, што потврђује и овај податак. Сигурно смо једна од највећих и најбројнијих установа на подручју Требиња. Генерације и генерације наших суграђана, од којих су многи постигли завидне успјехе у бројним областима, расле су управо овдје, али и ми са њима. Свему ономе што вртић данас јесте, његовој препознатљивости као водеће установе, допринијели су сви који су овдје радили, максималним залагањем и посвећеношћу. Ми који данас радимо знамо колико је труда потребно за то, са колико изазова се свакодневно суочавамо, јер свака одлука која се донесе се тиче оног највреднијег што наше друштво има – дјеце.

Прво одјељење предшколске дјеце у Требињу

• Прошле године обиљежили сте значајан јубилеј, а из године у годину биљежите и све већу заинтересованост родитеља за упис малишана у вртић „Наша радост“. Колико тренутно дјеце борави у четири објекта и колико Вам значи што родитељи гаје толико повјерење?

- Тако је. Прошле године смо обиљежили значајан јубилеј – 110 година предшколства у Требињу, уз присуство бројних пријатеља из цијеле Републике Српске, колега, родитеља, представника нашег града и ресорних министарстава. Круна те вечери је била представа коју су извели наши малишани. И много већи градови не могу се похвалити овако дугом традицијом. Установа смо са најдужом традицијом, не само у граду, већ и у РС. Тренутно нашу установу похађа око 650 дјеце, што је за 80 више у односу на претходну годину. За шест година, колико сам на челу ове установе, обухват дјеце предшколским васпитањем се повећао са 21 на 35 процената. У наредном периоду, свакако желимо да то буде више. Из године у годину расте интересовање родитеља за упис дјеце у нашу установу. То повјерење нам пуно значи, а томе је, без сумње, допринијело и подизање квалитета услуга. Њихов избор наше установе је најбољи показатељ да добро радимо, а на нама је да то повјерење оправдамо. Родитељи су нам кључни партнер у процесу одрастања и васпитања дјеце. Не каже се тек тако да смо ми друга породица тој дјеци, пошто имамо и јасличке групе, бебе које од годину дана крећу у вртић.

• Сусрећете се и са немогућношћу пријема свих малишана, због чега сте принуђени да формирате листе чекања. Колико ће Вам значити градња новог вртића, односно да ли ће нови објекат ријешити ово питање?

- Већ неколико година имамо листу чекања, а посљедње три године од 100 до 150 дјеце чека упис. Листе чекања никада нису популарне, али и ово потврђује да смо препознати као установа која пружа најбоље услове за васпитање наше дјеце. Желимо да свако дијете у овом граду има једнаке могућности и прилику за предшколско васпитање. Радује нас градња петог објекта. Од 2018. године када је отворен објекат „Србија“, за свега неколико година смо стигли до тога да нам је потребан још један објекат. То је позитиван показатељ и доказ да се Требиње развија и шири и што је најважније, да се дјеца рађају. Листа чекања биће ријешена градњом овог објекта.

Са обиљежавања 110 године предшколског васпитања у Требињу

• Из буџета предсједника РС најављено је да ће бити издвојена средства за изградњу новог објекта. Да ли у овом тренутку располажете са више информација?

- Што се тиче петог објекта, он ће бити грађен у насељу Тини. У овом капиталном пројекту заједно учествују Град Требиње, надлежна одјељења и наша установа. Тренутно смо у фази прикупљања документације и потребних дозвола. Урађено је идејно рјешење. Милорад Додик, предсједник РС, је приликом посјете Требињу, рекао да ће из буџета предсједника, за градњу овог вртића бити издвојено два милиона марака. Очекујемо да ће ускоро бити завршена потребна папирологија, како би градња што прије почела. Тина је друга по величини мјесна заједница у Требињу, па је и избор локације логичан.

• Како сте задовољни опремљеношћу сва четири објекта? Знамо да се у Горици радило на доградњи радних соба. Дакле, колико је у протеклом периоду било улагања у саму инфраструктуру?

- Посљедних шест година у овој васпитано - образовној установи обиљежиле су капиталне реконструкције и велика улагања. Скоро у потпуности смо реконструисали објекте у Бреговима и Полицама и то, напомињем, први пут од њихове изградње. Уградили смо видео надзор у сва три објекта, интерфон, са циљем подизања безбједности на виши ниво. Реконструисали смо васпитне собе, све тоалете, кухињу - коју смо опремили професионалном пећницом и стандардизованим посуђем за дјецу и замијенили комплетну столарију у објекту „Брегови“. У Полицама смо замијенили стари котао, реконструисали кухињу, трпезарију, замијенили дио унутрашње столарије, ограду, собе и тоалете, такође. У Горици смо доградили двије собе, како би проширили капацитете и добили могућност за већи обухват дјеце. Набавили смо нове креветиће, дидактички материјал, санирали кров, униформе за особље и гардеробу за дјечије манифестације и слично. Све ово радимо да створимо најбољи амбијент за одрастање наших малишана и рад запослених. Посебно сам поносна на Центар за рани раст и развој, намијењен превенцији и корекцији евентуалних потешкоћа код дјеце, који је отворен почетком 2022. године. Кад погледам уназад, мислим да смо заиста урадили пуно тога. Та дјела остају свој дјеци овог града.

Реконструктивни радови

• Изузев са простором, сусрећете ли се са неким другим изазовима?

- Свако ко ради са дјецом зна да је сваки дан, да не кажем сат, пун изазова. Посебно што су код нас тако мала дјеца. Важно је адекватно реаговати у тренутку, уколико се нешто деси, без панике. Када имате тако велику установу и тако велики број дјеце, онда све мора да функционише добро, од чистачице, која брине о хигијени, куварице која им припрема оброке, до мене као руководиоца. Изазов је и константна брига о безбједности дјеце. На свима нама је да се организујемо и урадимо свој дио посла, како не бисмо долазили у нежељене ситуације.

 СА ДЈЕЦОМ РАДИ ТИМ ПРОФЕСИОНАЛАЦА

„Васпитачи су дефицитарно занимање како у Требињу, тако и у цијелој РС. Зашто је то тако, тиме би требало да се позабаве сви надлежни. Ми смо тај проблем ријешили, дјелимично, кроз преквалификацију кадра. Требало би додатно радити на промоцији предшколског васпитања, да не будемо у дефициту, већ у могућности да вршимо селекцију и избор најбољег кадра који би радио са нашом дјецом. Ми смо промијенили и сам однос према васпитачима. Већ на првом родитељском састанку кажемо да то нису тете за чување, већ васпитачи, јер они васпитају и образују дјецу до шесте године. Битан су сегмент у одрастању дјеце. Осталог кадра имамо довољно. У оквиру установе функционише Центар за рани раст и развој, чије услуге могу користити дјеца из читаве источне Херцеговине и то бесплатно. Са дјецом ради тим професионалаца који се састоји од психолога, дефектолога - логопеда, педагога и едукованих васпитача, који у сарадњи са родитељима прате дјечији раст и развој. Ми пружамо услуге и родитељима, у смислу савјетодавног рада са њима. Едукативним активностима ради се, између осталог, и на јачању породице у смислу оснаживања родитељских компетенција“.

• Годинама уназад цијена услуга боравка дјеце није се мијењала, а ЈУ „Наша радост“ препозната је и по томе што пружа бесплатне услуге и умањену цијену боравка за дјецу из вишечланих породица. Да ли је тако и данас?

- Цијена вртића је коригована од 1. марта текуће године. Наглашавам да је то прво повећање од 2013. Заиста смо минимално кориговали цијене и овом приликом се захваљујем родитељима на разумијевању, јер околности налажу да се некада мора донијети и оваква одлука. Наравно, и даље остаје олакшица за породице које имају двоје и више дјеце која похађају нашу установу. Када имамо двоје дјеце из исте породице, једно плаћа 30% мање од предвиђеног износа, а ако имамо троје или више из једне породице, једно је у потпуности ослобођено плаћања. И ми, на овај начин, желимо да олакшамо тим родитељима и учинимо све што можемо.

• Често можемо прочитати да су васпитачи из ове Јавне установе међу награђеним за иновације, како за дидактички материјал и играчке, тако и за цјелокупан рад са дјецом, што сугерише да се упркос непрекидном раду са дјецом, може наћи простор и за усавршавање?

- Посебно сам поносна на чињеницу што наши запослени присуствују, могу слободну рећи, свим стручним сусретима у земљи и окружењу. Учимо од других и усвајамо добре праксе. Без обзира на бројне обавезе, велике групе и остале изазове, наши запослени присуствују и едукацијама, које им помажу да се изборе са изазовима са којима се сусрећу. Напомињем, да у нашој установи, дјеца са потешкоћама у развоју остварују право на предшколско васпитање, у редовним васпитним групама и са њима се ради по прилагођеном програму. Наши запослени, између осталог, прошли су сљедеће обуке: иновативни приступи у раду са потенцијално даровитом дјецом, обуку за израду и примјену индивидуализованог васпитно – образовног програма, затим примјена Бихевиоралних скала, које су намијењене за скрининг и праћење развоја дјеце, узраста од једног мјесеца до навршених шест година. Присуствовали смо и едукацији намијењеној подстицању креативности код дјеце. Тешко је и набројати све оно у чему смо учествовали.

ОД ЕДУКАЦИЈА ДО НАГРАДА

„Стручно усавршавање реализујемо кроз програме обуке, стручне скупове, пројекте и програме на нивоу установе, градском, регионалном или међународном нивоу, као и кроз пројекте мобилности, стручна и студијска путовања и активности које предузимају запослени у складу са личним планом стручног усавршавања. Едукације су кључне у јачању компетенција, а посебно у савладавању препрека и изазова, са којима се наши радници свакодневно суочавају, попут прекобројних група. Зато сам поносна на чињеницу што васпитачи и стручни сарадници присуствују, могу слободну рећи, свим стручним сусретима у земљи и окружењу, Србији највише. Учимо од других и усвајамо добре праксе. Напомињем, да у нашој установи, дјеца са потешкоћама у развоју остварују право на предшколско васпитање, у редовним васпитним групама и са њима се ради по прилагођеном програму. Када толико улажете у усавршавање, онда не изостају ни награде. По правилу, радници из наше установе су добитници Светосавске награде на локалном или републичком нивоу. Ове године смо имали добитникe у обје категорије – Леополдина Настић, васпитачица у пензији, је освојила Светосавску награду Града Требиња, а Бранка Кујачић, психолог републичку Светосавску награду и то као једини добитник из источне Херцеговине. Схватајући значај едукација, планирамо њихово организовање и за родитеље, а наши запослени ће свакако наставити и у будућности да присуствују оваквим скуповима“.

• У раду са дјецом веома је важан тимски дух, осим саме посвећености свих васпитача, педагога, психолога, логопеда, Вас као директора. Колико су, дакле, значајне узајамна сарадња и разумијевање?

- То је важно у сваком послу, овом посебно. Ово је један увезани систем, у коме, ако закаже само једна карика, настаје проблем. Посао васпитача јесте један од најодговорнијих, али не смијемо заборавити ни улогу свих осталих, од кувара до радника на одржавању чистоће, јер су дјеца осјетљива категорија. Важан је мултидисциплинарни приступ у раном расту и развоју. Важна је сарадња и координација свих запослених, укључујући и мене као директора. Важна нам је и сарадња са родитељима. Тако имамо једну заокружену цјелину, која може адекватно да одреагује у било којој ситуацији.

• Да ли је тешко изнаћи средства за све што је потребно васпитачима и другим запосленима за рад са дјецом?

- Ваљда нам је свима јасно да на дјеци не смијемо да штедимо. Они су будућност овог друштва! Заиста морам да истакнем да имамо велику подршку Градске управе, на челу са градоначелником Мирком Ћурићем, али и комплетне локалне заједнице и енергетског сектора. Често кажем да све оно што сам ја, као директорка урадила и оно што реализују запослени, да је то успјех читаве заједнице. Без подршке Градске управе и осталих предузећа и установа са подручја града, све идеје које имамо, би остале само идеје. Из године у годину се трудимо да обезбиједимо неопходна средства и унаприједимо услове, јер дјеца то заслужују. 

• У вртићу „Наша радост“ одавно се води рачуна о исхрани па је састављен и посебан јеловник. Има ли ту новина и успијевате ли и на том пољу да одговорите свим потребама дјеце?

- Посебно сам поносна на чињеницу што смо дио „PUPPIi“ програма од 2019. године, који проводимо са Институтом за јавно здравље, Министарством здравља и социјалне заштите, Министарством просвјете и културе, уз подршку Калцеларије UNICEF-а у БиХ. Правилна исхрана дјеце је један од главних услова за очување њиховог здравља и правилан раст. Посебно је важна у предшколском узрасту, када дјеца интензивно расту и развијају се. Усклађивање јеловника са правилима здраве исхране, подразумијева што разноврснију храну, уз увођење што више поврћа и воћа. Овим стандардима прописане су тачне мјере и количина хране потребна дјеци у јаслицама, затим по узрастима, од прве до треће и од четврте до шесте године живота, као и за одређени пол, с обзиром на разлику у енерегетским потребама код дјечака и дјевојчица. Оброци у нашој установи базирају се на пирамиди правилне исхране. Из ових стандарда настали су сезонски јеловници. Свака промјена је тешка. И ми као установа сусретали смо се са изазовом да су дјеца на почетку одбијала да пробају неке намирнице. Уз труд васпитача, брзо су се навикли и усвојили здраве навике. Организовали смо и едукације за родитеље, како би се што више упознали са „PUPPI“ програмом, али и дегустацију хране за родитеље и представнике локалне управе. Редовно обављамо антропометријско мјерење дјеце и превентивне разговоре са родитељима чија дјеца имају одступања у тежини. Трудимо се да поред здраве исхране дјеца што више буду укључена и у физичке активности. Зато смо успоставили сарадњу са Школом спорта. У оквиру седме фазе „PUPPI“ програма, ја, као директорка и Олга Ћурић, наша куварица, одржали смо обуку у свим регијама РС за запослене у образовним установама који тек треба да постану дио овог пројекта. Наша установа је одабрана као примјер добре праксе, што је још једно признање за наш рад.

• Који су Вам планови у предстојећој години?

- Увијек имамо пуно планова. И овом приликом желим да истакнем да сам поносна на оно што смо заједно, моји сарадници и ја, урадили у протеклих шест година. Споменула сам већ пети објекат, па се надам почетку радова. Након завршене реконструкције објеката у Бреговима и Полицама, планирамо уређење дворишта, још нам је то остало. Радићемо на дигитализацији установе, морамо да корачамо упоредо са свијетом. Планирамо да подигнемо квалитет услуга, подижемо љествицу из године у годину. Планирамо још више да укључимо родитеље у наше активности, отворени смо за њихове приједлоге. Планирамо да унаприједимо додатно апсолутно сваки сегмент рада.