Клупко јастуци – декорација која освјежава простор: ПРОФЕСОРИЦА ЗЛАТНИХ РУКУ

„Клупко јастук сам жељела да направим још прије осам година. И покушала сам. Међутим, то није испало како сам замишљала, а с обзиром да сам тад имала малу бебу, одустала сам. Али, моја жеља да имам у свом дому клупко није нестала, само је чекала право вријеме. Напокон су се све коцкице сложиле у периоду короне, када сам услијед изолације наручила потребне материјале, извадила већ заборављену шиваћу машину и приступила свом другом покушају прављења овог јастука“, започиње своју причу Дражана Ивановић, која је иначе професор разредне наставе у Основној школи „Свети Василије Острошки и Тврдошки“.

Дражана Ивановић

Признаје, рад са дјецом је испуњава и себе сматра привилегованом што су се и на том плану коцкице сложиле те ради посао који заиста воли. Сваки дан проведен са дјецом је, каже, дан пун смијеха и радости и са посла се не враћа уморна него надахнута позитивном енергијом којом дјеца зраче. Ипак, Дражана ни дјетету у себи не дозвољава да ишчезне те кући, са својим дјечацима, неријетко прави разне рукотворине. Тако је, заправо, и почела прича звана Клупко, а овој вјештој мајци њени синови радо помажу.

Дражана је клупко први пут видела на интернету и, како каже, одмах га је могла замислити у свом дому као посебно освјежење. Клупко јастуци, прича задивљено, ентеријеру дају посебну ноту, зраче елеганцијом, удишу живот и свјежину сваком простору. На крају, током корона вируса, ова млада професорица се одлучује да не губи вријеме него да испуни свој, скоро заборављени, сан о декоративном јастуку специфичног начина прављења.

Клупко јастуци дају посебну ноту сваком простору

„Након што нам је у периоду корона вируса продужена изолација за још 15 дана, наручила сам материјал и кофлин за пуњење јастука. Прве јастуке које сам направила поклонила сам пријатељицама, а како су биле одушевљене оне су их показивале својим и тако је све кренуло, потпуно спонтано и неочекивано. Нисам имала идеју да се тиме бавим, циљ ми је био да што корисније искористим вријеме које сам морала да проведем у стану. Међутим, када сам отворила инстаграм налог, људи су одмах почели да ми пишу и распитују се за клупка“, каже Дражана, а њени производи, у које је уткано много љубави, идеје и креативности, данас красе многе домове.

Дражана је примјер жене која се не препушта колотечини него узима ствари у своје руке. Не допушта да је било шта спријечи у остваривању циљева и снова. Тако је ни непознавање рада на шиваћој машини није обесхрабрило.

„Нисам знала да шијем, нисам знала ни конац да увучем у машину коју сам имала. Потражила сам на интернету како се то ради и почела. Начин плетења клупка сам прилагодила себи. Након неког времена, људи су почели да питају правим ли плетенице за креветац па сам и њих израдила. Сваки нови производ је био потражња од неког и то је изазов који радо прихватам. Када се тражи нешто што још нисам израђивала, присутна је мала доза страха и треме, али урадити нешто ново је заиста лијеп осећај и такви производи су ми најдражи“, наводи ова четрдесетогодишњакиња.

Дражана, након три године рада, у својој понуди има јастуке разних врста плетења, столицу троножац, овалну клупицу и клупицу коју, како кроз осмијех каже, зове „пишкота“.

Сви омиљени производи на једном мјесту

„За израду клупка ми је потребно отприлике сат и по времена, док је у почетку то трајало далеко дуже. Сам процес израде клупко јастука не захтијева толико времена колико пуњење. Да бих олакшала себи, направила сам један картонски шаблон за јастуке како не бих увијек морала изнова да мјерим. За један јастук је потребно да дужина материјала буде 3 метра, а ширина 15 центиметара. На исти начин сам направила шаблон и за клупе. Сада, након три године рада, отприлике знам колика дужина материјала ми је потребна за одређени производ. Ипак, за сваки случај, увијек оставим више материјала па тај вишак одсијечем. Значи, прво сијечем материјал по шаблону, затим сашијем, слиједи извртање да се рубови не виде и на крају пуњење за које имам један штап којим кофлин угурам у материјал. Када се јастук напуни, на ред долази плетење за које ми сад треба неколико минута, док ми је на почетку било потребно сигурно 20. Након што уплетем јастук, крајеви се ушивају и добијамо клупко“, објашњава нам Дражана, а кроз благи осмијех помиње своју баку, жену вјештих руку, од које је наслиједила таленат за плетење.

СВАКИ НОВИ ИЗАЗОВ ЈЕ РАДО ПРИХВАЋЕН

Дражана је пресрећна кад учествује у опремању кутка за бебе

„Прављење клупка је нешто што ме заиста испуњава. Тада се осјећам као да медитирам. Ипак, у прављењу клупица највише уживам иако тај процес најдуже траје. Оне су право освјежење за дом, украсе га на посебан начин. Међутим, посебан изазов је било направити осмоструку плетеницу која се поставља на дно кревета и служи као декор. Прављење те плетенице је изискивало доста времена и труда“, каже Дражана којој је највећа сатисфакција управо задовољан купац.

Ипак, машта јој не дозвољава да се задржи само на јастуцима те се у њеној глави рађа идеја о уникатној клупи и округлој столици у клупко варијанти. Тако је одлучила да нађе столара ког ће замолити да јој направи троножац столицу и та столица ће касније бити репер на основу ког ће се све остале правити.

„За израду столице и клупица треба дупло више времена него за јастуке. Од столара добијем столицу или клупицу коју прво морам да прелакирам или обојим у боју коју купац жели. Након што се осуши, приступам процесу плетења. Прво сам радила столицу. Жељела сам да је обложим и направим је пуфнастом. Цијели дан сам се, да кажем, борила са тим јер нисам знала ни колико материјала ми треба ни које ширине. Одлучила сам да сашијем отприлике и морам признати да је та прва столица испала савршено што ми је дало вјетар у леђа да наставим. Затим сам одлучила да направим и клупу. Међутим, тада сам већ знала шта тачно желим водећи се димензијама столице. Прва клупа је имала рупице са стране што ми се није чинило довољно елегантним па сам дошла на идеју да то буду клупе какве сад радим. Оне су овалне, са рупицама искључиво унутра и тако сам постигла жељену елеганцију, као и љепше плетење. Током израде прве клупице је било доста експериментисања док нисам добила оно што сам жељела“, прича Дражана са великом страшћу, док се љубав и задовољство које осјећа приликом рада на клупицама осјећа у свакој ријечи.

Куце за посебан ужитак најмлађих

Пуфнаста столица која дјелује најједноставније, каже, најтеже се прави јер захтјева много више материјала. Према њеним ријечима, за њу се користи шири материјал, а сваки материјал мора да има мало елестина како за клупице тако и за јастуке.

НОВИ ПРОИЗВОДИ ЧЕКАЈУ ПРАВО ВРИЈЕМЕ

„Када сам прије осам година жељела да направим клупко нисам ни сањала да ће, након пет година, доћи корона и да ћу игром случаја наћи вријеме које ми је увијек недостајало и опет покушати да направим клупко. Ово је и сада један мали посао, али да би прерастао у нешто веће треба још доста да се ради. Неке производе свакако планирам да заштитим. Клупица је нешто што сам сама осмислила, нигдје нисам нашла неку идентичну. Одредила сам јој и облик и димензије. Такође, планирам да порадим и на себи што се тиче приватног посла и дигиталног маркетинга“, каже Дражана којој не недостаје идеја за нове производе, али ипак чека да се укаже права прилика.

Предана свом послу, али и хобију, показује нам да се снови ипак остварују ако нешто заиста желимо. Спремна на нове изазове, сигурним кораком иде напријед, припремајући нове производе који, сасвим сигурно, неће бити мање фасцинантни од претходних. А ускоро ће, вјерујемо, и сан о малој радњи са Дражаниним производима постати стварност.