Превентивна медицина представља грану медицине која се бави спречавањем и сузбијањем болести, као и очувањем здравља.

У ову дефиницију се одлично уклапа народна изрека „боље спријечити него лијечити“. Међутим, неријетко можемо чути некога како изговара реченицу „нећу да идем код љекара, треба да ми нађе нешто“. Иако доктори константно наглашавају колико је битно одлазити на превентивне прегледе, остаје оно вјечно питање – колико смо ми, заправо, одговорни према свом здрављу? Одговор на ово питање потражили смо од Сање Комненовић – специјалисте породичне медицине, Лилиен Ковач – гинеколога и Душке Бешењи – специјалисте превентивне и дјечије стоматологије.

Др Сања Комненовић[/caption]

Сања Комненовић – специјалиста породичне медицине каже да Требињци долазе на превентивне прегледе, али недовољно. Према њеним ријечима, специјалиста породичне медицине познаје породицу, пацијента, насљедне болести у породици, као и кардиоваскуларне проблеме и на основу тога дјелује.

„Требало би макар једно-двоје људи дневно да зовемо на превентивне прегледе, међутим, то код нас још није заживјело. Код нас је углавном пракса да се дође код доктора кад нешто није у реду. Међутим, ми их, да тако кажем, „хватамо“ када дођу по нешто за неког из породице. Чињеница је да треба порадити на здравственом просвијећивању. Данас је најбоља инвестиција у своје здравље, болест је тешка и исцрпљујућа. Дође ми пацијент у педесетим и каже ништа ме није бољело, а сад ми је одједном све. Наш организам памти, често то упоређујем са неким канапом. Можете дизати терет канапом и рећи да је квалитетан, али изненада пукне при подизању неког малог терета. Тако је и са организмом“, говори нам докторица Сања Комненовић. Не плашите дјецу љекарима

„Често чујем родитеље како говоре дјетету „ако не будеш добар, водићу те код доктора да ти да боцу“, а не схватају да му тиме стварају страх од љекара који ће вјероватно трајати и у каснијој доби. Ја им кажем да не плаше дјецу љекарима, не треба да мисле да ће код доктора да доживе нешто лоше. И родитељи треба да пораде на подизању свијести код дјеце“, каже нам докторица Комненовић.

Лична одговорност, а не пречице

„Превенција не подразумијева само вађење крви, има ту још много тога – редован сан, физичка активност, квалитетан живот. Неко каже да је здрава храна скупа, а ми живимо на таквом подручју гдје свако има макар малу баштицу, али нам је лакше отићи на ћевапе. Често бирамо пречице. Уколико нашем просјечном човјеку дате најбољег љекара и најбољу терапију, врло мало ће бити ефекта. Лична одговорност је оно што нам недостаје. Ако ниси одговоран према себи, ниси одговоран ни према држави, али ни према својој породици. На примјер, у неким државама на Западу вас позивају једном или двапут на превентивни преглед. Уколико се не одазовете на позив, а оболите од те болести, трошкове лијечења сносите сами. То је лична одговорност“, закључује докторица Сања.

Превенција је кључна

„Сврха превентивне медицине је првобитно препознати болест и спровести лијечење којим се спречава смрт, инвалидитет, оштећење, смањење квалитета живота. Провођењем превентивних активности настају резултати који постају видљиви тек након дужег временског раздобља, а очитавају се продужењем животног вијека, побољшањем квалитета живота, очувањем радне способности појединца и у коначном збиру је смањење трошкова здравственог лијечења“, говори Сања и наводи да не треба бити ни превише у страху јер је акумулација негативне енергије једна од дефиниција малигнитета.

Иако је већини познато да простату треба да контролишу мушкарци који су навршили 45 година, докторица породичне медицине нам каже да ријетко долазе самоиницијативно по упутницу како би извршили превентивни преглед.

„Када дође пацијент и примијетим у систему да није дуго био на контроли, искористим прилику и провјерим ПСА. Уколико видим да нешто није у реду, пошаљем га код уролога. Дијабетичаре можемо редовно да контролишемо јер долазе по терапију, а са осталима је теже. Њима треба подићи свијест о важности превентивне медицине. Такође, има и оних који трпе и дођу тек кад је смртни исход неминован, то је поражавајуће“, наводи нам докторица Комненовић и подвлачи да превентивни преглед може да спаси живот.

Душка Бешењи, специјалиста за превентивну и дјечију стоматологију каже да се број пацијената који долазе на превентивне прегледе повећао, али да би требало још порадити на томе.

„Примјећујемо да долазе много млађа дјеца него раније, све чешће они до три године. Међутим, родитељима препоручујемо да дјецу доведу већ у првој години на преглед, не да бисмо ми то дијете прегледали него да бисмо посавјетовали родитеље о одржавању хигијене зуба, исхрани и слично.“

Стоматолог Душка Бешењи[/caption]

Како нам докторица Бешењи појашњава, посебно је битна сарадња са осталим гранама медицине.

„Поента је у сарадњи гинеколога и стоматолога како би гинеколог упутио трудницу да и током трудноће посјети стоматолога. Код нас још људи не знају да трудница може да прими анестезију, поправи зуб. Затим, педијатри су у сталном контакту са малом дјецом и требало би да упуте родитеље да своју дјецу одведу и код стоматолога.“

Докторица Бешењи истиче да временски период на који ће пацијенти долазити на контролу зависи од њиховог оралног статуса. Оном пацијенту који редовно долази на контролу и има саниране зубе, довољна је једна посјета годишње.

„Чињеница је да људи имају много обавеза, међутим, мислим да многе и страх савлада. Посебно ме брине што има доста младих људи , такорећи дјеце код којих је ситуација таква да морамо да им извадимо зуб“, закључује докторица Бешењи.

Лилиен Ковач, гинеколог, наводи да је превенција, заправо, едукација младих, дјеце завршних разреда основне школе, а не жена, и истиче да би у школи требало да постоји предмет „Здравствено васпитање“. Докторица Ковач подвлачи да треба улагати у превенцију, а не лијечити последицу.

„Ниједна жена на свијету не би требало да умре од рака грлића материце. Иако звучи грубо, умријети данас од рака грлића материце није ствар судбине него личног избора. 80% умрлих жена у последњих пет година није радило Папа тест. Грлић материце је, поред дојке, најчешће мјесто гдје се одвијају малигни процеси у организму жене. При том, то је једна од ријетких локализација малигних болести чији је настанак могуће спријечити“, каже докторица Лилиен да доступност грлића материце прегледу, поуздане дијагностичке методе, савремена знања о узроцима и току болести и познате терапијске процедуре, пружају добру основу за успјешну превенцију, а при чему је једини услов да се болест открије у почетном стадијуму што је могуће само редовним контролама.

„Велики број жена долази на прегледе, али је то још увијек недовољан број. Основни разлози зашто не долазе на прегледе су страх, обавезе, стид, али и неинформисаност. Често је у питању недовољна здравствена култура и непросвијећеност, те неријетко чујемо да неко каже „зашто да идем код љекара кад ме ништа не боли“, наводи докторица и додаје да се код савјесних жена традиција прегледа преноси са мајке на кћерку.

Гинеколог Лилиен Ковач[/caption]

Докторица Ковач истиче да би гинеколошки преглед, Папа тест и ултразвук требало урадити једном годишње или чешће ако се укаже прилика.

„Разговор је први и неизоставни дио гинеколошког прегледа. Природно је да се жене не радују одласку код гинеколога, али је веома битно да му посвете посебну пажњу и изграде добар однос са њим јер, уколико имате добар однос са изабраним доктором, редовно ћете долазити на контроле. Многи погрешно вјерују да квалитет и дужина живота зависе од гена, међутим, здравствено стање зависи од онога што уносимо у своје тијело и од тога како поступамо са њим. Доктор Ламоур је рекао ʻЛоше наслеђе пуни оружје, а начин живота потеже окидачʼ“, каже нам докторица Ковач, још једном подвлачећи колико је битно подићи свијест људи о важности превентивних прегледа.

Број Требињаца који одлазе на превентивне прегледе се, према ријечима наших саговорница, постепено повећава, премда тај број још увијек није достигао жељени ниво. Требало би што прије да схватимо колико је превенција битна јер, здравство је бесплатно, а лијечење скупо.
 

Јована САЛАТА/ Глас Требиња